Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

92 од последњег ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА

Гора према Турцима престала бити самостална још 1482, године, да је 1498. постала засебан санџакат турски, у коме је Скендербег Црнојевић био сапџак-бег до 1528.

Из друге расправе истога академика „О Шрногорскол устанку Џ] помету љморејскога рата ка види се како се 1684. године дрногорска племена дижу против Турака вато што су им била подчињена, па теже да их се ослободе.

ован Н. Томић у свом чланку „Прна Гора у по-

тку ХУП века била је заиста подчињена Турцима“:

беше изнео неколико нових и интересантних података. Поевле Руварчевих „Мошепестпа“ и препирке које су она изазвала, он је проширио своја испитивања прногореко-туреких односа п на раније време, па је напред поменутим својим расправама обележио границе тога стања и уједно је доказивао некритичност извора аута су се служили противници Руварчева гледишта,"

На основи тих опширних етудија, основаних поглавито на документима из млетачких архива, академик Јов. Н. Томић написао је историјску расправу „Политички однос Црне Горе према Турској 1528.—1684, “= из које се види: да престанком управе Скендербега Црнојевића није настала никаква промена. Црна Гора остала је и даље под султановом влашћу. Само је у административном погледу престала бити засебна покрајина, јер је придружена скадарском санџакату, чији је саставни део и била до доласка Скендербегова на управу њену. Због тога тамо више нема санџак-бега., него се уместо њега јављају војводе, као његови заступници, који су свака три месеца куповали од њега то звање.

Да наведемо колико можемо збијеније и остале доказе из поменуте расправе Томићеве.

За време рата млетачке републике са султаном 1588.—1540., Црногорци су ратовали с Турцима противу

# Шттампана у „„етопису Матице Српске“, књ. 218; и засебно, Нови Сад, 1908. год. 5 > У „Делу“, свеска за јануар, 1598. 8 Ово последње у своме спису „Састанак и договор српеких главара у Ку а 1614. год. ради устанка на Ту рке“. „Рлаву“ Сри. Краљев. Академије ОХУШ; и засебно, Београд, 1904.