Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ОД ПОСЛЕДЊЕГ ЦРНОЈЕВИЋА ДО ВЛАДИКЕ ДАНИЛА 25

1606. год. преговоре са санџак-безима скадарским и кадијама црногорским док је спор привео крају. Султан је у томе спору наређивао екадарском санџак-бегу још раније (1603.) да стану на пут насиљу што га његови поданици (Његуши у Црној Гори) чине над становницима млетачких Шпиљара. =“ М Депеша которскога провидура од 14. децембра 1610., Укао год и султанов Ферман од 5. маја 1609., потврђује да су Његоши поданици црногорског кадије, а овај је представник султанове власти у оном крају. Кад су се Брђани побунили, Црногорци су ратовали заједно с Турцима противу њих (1610.). 1612. год. црногорски главари с кадијом ишли су у Цариград да израде укидање некаког намета што га беху наметнули бегови, и да се жале на паљевине и нападе млетачких поданика на црногорско земљиште. И год. 1613. били су се Прногорци противу Брђана заједно с Арелан-пашом и његовом војском од седам санџака, и то било је Црногораца до 2000. Црногорци су се овом приликом позивали на повластице добивене од султана, по којима су били ослобођени обавезе да Турцима помажу у ратовању ван Црне Горе. Кад су се Црногорци позвали на те султанске Фермане, одговорено им је да се од те обавезе могу ослободити само кад их позове санџак-бег, али не кад то чини паша послан е Порте, као што је био случај с Арслан-пашом. Кад су доцније неки санџак-беви напустили Арсланнашин логор, пустио је паша и оно две хиљаде Црногораца кући; ну с тим да му место себе пошљу друге, чим им он то поручи. Арслан им,је још рекао да ће доћи у Црну Гору, а одатле сићи у млетачки крај; али му Црногорци одговорише да су људи сиромаси, и да не знају како бе га даривати ако дође, додајући да, трема повластицама добивеним од султана, нити могу примити нити им може доћи какав старешина султанов који не би дошао с Порте с нарачитим наређењем. Кад су се два санџак-бега који беху одрекли послушност Арелан-паши, кренула на Морачу да се освете Црногорцима што нису хтели поред редовног харача нлатити и некакав харач херцеговачком санџаку —