Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

82 од последњег дРНОЈЕВИЋА ДО владике ДАНИЛА

убише када су га мучили, него је откупом остао у животу да „вара“ народно уздање у њега; у томе критичном тренутку, који код слабијих људи претходи самоубијетву: — долази му изванредни посланик Његова Императорског Величанства Петра |, цара свију Руса, пуковник Милорадовић, и предаје му „височаишу“ грамаљту свога цара, из које владика види да није „сирак без игђе икога“, него да има тамо негде далеко рођака који га се ето сетио; и да тај рођак није ма ко, него силан цар православни. Он сада више не мора плакати:

„Вразија сила од свуд опколила.

Да је игђе брата у свијету,

Да пожали ка да би помога“; јер ето му се јавља као рођени брат нико мањи него Петар Велики, славни победилац шведске силе Карла ХИ; и то јавља му се не само да пожали, него га силни монарх зове као савезника у рат противу царевине Турске! Радоснијега гласа баш у томе тренутку није владика Данило могао добити од те царске грамате. Истина, иронија владичине судбине је хтела да цар руски не шаље ни војске, ни довољно новаца за џебану, него, напротив, вове велика Русија себи у помоћ малену Црну Гору; али владика Данило је још 1711. појмио оно што је руски историк П. Ровински тек после скоро два столећа написао, и он је са својим Црногорцима ушао у рат противу Турске, купујући џебану од своје сиротиње, и помогао је великој Русији, јер је својом диверзијом спречио турске војске из околних санџака те нису могле поћи на Русију. Истина, Турска је за ову помоћ Русији љуто казнила Црну Гору; али опет зато Црногорци су кроз цео ХУПЕРи ХЕХ век, и под владикама и нод доцнијим световним владаоцима својим, остали верни савезници руски, Кад год ву их руски цареви и царице позивали, онп су свагда ратовали и

1 „Ступање Шрне Горе у одношаје ес Русијом пресудно

ток црногорске историје. Материјална помоћ Црна 1

мена добија из Русије, нема ни из 5 обт

ду Шрногораца, зато што сада =

да имају јелнокрвне и једноверне бр:

и на понанање Турске и Венеције према. Црној Бори“ страна 2519.).

П. Ровинскн