Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ЦРНОГОРСКА ИЗАСЛАНОРТВА У РУСИЈУ И У МЕТКИ 94

поред нетачних посматрања о стању у Црној Гори, има пи доказа о политичким способностима владике Данила и о његовој непекрености према републици.

У томе документу тврди се. на пример, да пладика Дапило има неограничену власт у Црној Гори, што није истина; јер онда пије било никакве власти у Црној Гори, и владика за своје наредбе није имао друге санке ције до да прокуне непослушнога, Даље се тврди да је Данило „поткупљив . што се ничим не доказује; а ми емо видели да он у Млецима тражи месечну плату чак и за последњег сеоског кнеза у Црној Гори, само за себе не тражи и не добија нипита. Целим својим животом доказао је владика Данило да је у том погледу

био чист, и то се потврдило и кад је умђо. Да је он било „амбициозан“, то је истина; али оп је био амбицнозан само за Црну Гору. а не за себе. У наредном тврђењу да Данило „није спсвило наклоњен користи млетачкој и управља се личним капривом и личном кори“ шћу“, прво је истина; јер јеон само за невољу, у којој га је Русија оставила, изигравао млетачког пријатеља, да помогне свом ојађеном пароду: али од другога п трећега не може бити ни помена код тога истинеки смиреног калуђера, који је, и ако владика, живео животом осталих калуђера цетињског манастира. да остало да пустимо самог еупра-провидура нека говори: „Он је непријатељ Турака вбог вере, али није ни пријатељ ваших превасходстава. Ако је он по кадшто с каквим одредом Црногораца прискочио нама у помоћ. то није урадио да нама послужи, него да поживи (жалостан му живот ђ) на наш рачун. Он тако мудро ради, да изгледа као да служи Вашој Светлости: али, у ствари, он гледа при том да не нанесе никакву штету Турцима. Својом превртљивошћу он вара обе стране, извлачећи ва себе кориети, Како он има „неограничену власт“ у Црној Гори, то је он постао скоро пнеопжодан пограничним државама. Подбадан руским златом, он је унео у Шрногорце оданост русколе цару, на штету Венеције. Према, такву његову раду, неопходно је потребно, у односима е њиме, наставити досадашњу систему: ласкати му и давати му наде. Његово нерасположење према Венецији показало