Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

08 _ ЦРНОГОРСКА ИЗАСЛАНСТВА У РУСИЈУ И У МЛЕТКЕ

се нарочито приликом кад нам је Турска уступила четпри племена: Купу, Поборе, Браиће и Маине. Он је одмах посејао међу те наше нове поданике одвратност према нама и отровне инсинуације. Беште потребна. неуморна пажња, одлучност и храброст да се осујете та преступничка ровења владичина“.

Не можемо ни овај питат из рапорта Кендрашинова дужду оставити без примедбе. Ма колико да му верујемо да владика Данило није био сасвим одан млетачкој републици, олет је он толико мрзео крвопије српекога народа, да позитивно никада није у борби штедео Турке, па ни онда када је е њима ратовао да помогне млетачкој републици. Колико је владика Данало био лојални савезник у рату, то је он доказао не само према Русима, него баш и према Млечићима: то је нарочито доказао приликом похода млетачке војске да од Турака освоји Бар. Тада је 5500 Црногораца стасло „илетачког ђенерала Алвиза Моченига т његову војску од сигурне пропасти. Ко није био лојалан савезник, то не беше владика Данило. него они велики и силни којима је он е Крногорцима својски помагао: то беху руски император и негда силна царица мора, млетачка република. Као што је Петар Велики на Пруту сасвим заборавио своје савезнике Црногорце, тако и светли дужд од Млетака, уговарајући 21. јула 1718. г, у Пожаревцу мир с Отоманском Империјом, није поменуо ниједном речи, а камо ли да је што уговорио за Црну Гору, која му је на Бару годину дана раније спасла војску од сигурне пропаети.

Није вајде : владика Данило и Црна Гора нису имали среће са својим великим и силним савезницима!...