Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

62 ЦРНА ГОРА ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И МЛЕТАКА

тако и у Арбанији; и многи туреки султан е грозним Ферманима и великим трошковима слао је своје везирг и друге паше са знатним војскама да савладају Црну Гору и да покоре овај остатак славне српеке нације. Тако је било до почетка овога века, што ми сви још памтимо, кад је послат велики везир Нуман-паша Ћуприлић и многе војске и велики напади до прошле 1768. године. У свима овим отпорима туреким нападима на Црну Гору, еватда су били начелници и предводиоци племенити претци нашега садашњега гувернадура г. Ивана Радоњића, и они су указали одличне услуге отачаству. Тога ради, ми, општаство црногорско — као народ слободан, који не зависи ни од какве власти дајемо чинове по примеру евојих предака, који су војводу Отанишу Радоњића поставили за врховног сердара. ва њим сина његова Вукосава, па онда другог сина Вукосављева Станишу и Вуколаја, а после Вуколаја његова сина Отанислава. Овај врховни сердар Станислав —- зато што је на Белим Пољанама 1756. год., када је разбио турску војску, показао оштар разум, отворену храброст и знаменито јунаштво = општим усклицима народним изабран је и поздрављен чином преузвишеним — гувернадурством. Но смрти тога Станислава поздрављен је његов старији син Вуколај истим чином гувернадурским; а по смрти гувернадура Нуколаја тиуулован и постављен је за преузвишеног гувернадура његов млађи брат, сада срећно управљајући. „Јован, који је прошле, 1768. године показао знамениту услугу отачаству по шримеру његових славних предака, када су напали на Црну Гору са султанским Ферманом румелијеки Беглербег, вевир босанеки и паша арбански са три стране и с великим војскама. И ради горе казаних услуга, ми, отачаство црногорско, сви једнодушно, општом саглашношћу, саизвољевамо и утврђујемо да им унапред остане вечно наследство гувернадуретва црногореког у томе заслужноме дому, т.ј. у дому садашњега преузвишенога гувернадура г. Јована Радоњића, Станислављева сина, а после њега да тај чин имају његови синови редом. Овај избор и одредбу садашњу потврђујемо заклетвом за нас и за будуће наследнике наше