Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

МИСИЈА ВЛАДИКЕ ВАСИЛИЈА У РУСИЈИ 165

риграду и предадоше га которском провидуру Валерију Антелмију, с молбом да то писмо пошље у Цариград. И ако Црногорци у том писму моле Обрешкова за тротекцију Русије над Црном Гором; и ако то није могло ићи у рачун млетачкој сињорији: ипак је то писмо поелато Обрешкову; само су Млечићи поручили владици и главарима да би боље било да буду на миру и да својим држањем не изазивају сукобе на Крајини, „и да се не обраћају Русији кад од ње немају шта очекивати“!

Како од Обрешкова из Цариграда не дође никакав одговор на њихово писмо, то владика Сава и главари црногорски одлучише, чим се владика Василије врати из Угарске, да овога, као највећег поборника Русије у Црној Гори, пошљу у Русију: и то учинише 25. маја 1752. године.

Владика Василије оде у Петроград, с писмима црногорекога збора за царицу Јелисавету, за келегију епољашњих послова и за малоруског хетмана Кирила Глигоријевића Разумовског.

У писму царици најпре се вели: да је слава царичиних врлина. која се разноси по целоме свету, охрабрила Црногорце да се поклоне престолу на који ју је Бог подигао само зато да заштити цркву и хришћанетво, и да јој са сузама у очима изнесу жалосно стање пропале некадашње српеке државе „на овим македонским странама“ и све невоље које трпи хришћанство и православље под агаријанским јармом. Пошто је испричано шта је било услед грамате Петра Великог, тврди се да се ипак народ ослободио турског јарма и намножио се више него што је пређе било. Међутим Турци не престају с нападањем на њих, само да би покорили ову једину слободну жнежевину (принциџат) црногореку. У таквом стању једина им је нада помоћ од царице против Турака и Млечића. У тој нади они шаљу егзарха српскога трона Василија Петровића да од царице испроси нову помоћ; и ето не шаљу јој каквога простог човека, него архипастира хришћанског, архи-

1 Тв. Н. Теме, „О Историји владике Василија“; „Годишњица“. ШП, гтрана 58.