Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

МИСИЈА ВЛАДИКЕ ВАСИЛИЈА У РУСИЈИ 4“

је дао врло лепе препоруке како за евога брата, тако и за саму царицу.

(' оваквим препорукама стигао је владика Василије у Петроград 12. септембра 1752. године. Како је примљен код грофа Разумовског; кад је представљен царици; како га је она примила и шта му је казала: да ли га је она упутила Светом Синоду или своме министаретву спољашњих послова; шта је уопште радио ол 19. септембра 1758. до 21. јануара 1459. године, кади наплазимо на његову прву предетавку колегији спољашањих послова: —- не нађосмо никакву белешку, као што не знамо ни зашто он ту представку пише из Мроскве. а не из Петрограда.

У тој представци владика укратко помиње догађаје од 1712. до 1716. год., па онда турску погибију од 1727. пи ратовање Ходаверди-паше Махмуд-Беговића г Брђанима, које је трајало 7 година, док их Црногорци не сатрше. Даље се вели: да се „ови народи“ не бране овако храбро, и они би одавно пропали, као и остала Србија. „Видећи толику срећу и толику давнашњу храброст овога народа, венецијанска република и турски двор трипут су покушавали да завладају Црном Гором, али ништа не успете. Римски Ћесар и Неатољски краљ трудили су се да дођу до каквог било споразума са Црном. Гором и нудили су, као залогу за тај споразум, да нешто црногорског народа преселе у своје земље, али нису постигли да им се та жеља испуни“; јер цјногореки народ, и ако је тако далеко, жели само да се преда заштити Њена Царског Величанества, и зато је. вели, послао њега, да моли за помоћ и награду „какве се не би стидели у оним државама, кроз које нам ваља пролазити, враћајући сеу нашу резиденцију, него која би показала и осталом српском народу. да му се треба угледати на Црну Гору, те да се и он прилепи за протекцију Њ. Величанства, те да и он почне војевати и крв своју пролевати противу непријатеља“. Још је, вели, молио царицу да поради и код

+ Руски оригинали ових писама наштампани су у „Материјалима“ М. Драговића ; „Споменик“, ХХУ, стр 10—12.