Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

80 МИСИЈА ВЛАДИКЕ ВАСИЛИЈА У РУСИЈИ

црногорске урођеничке принчеве, само да чорба буде гушћа тако и Драговић, после 150 година, преписујући та владичина писма, није имао политичког рачуна да призна арбанаску владавину над Црном Гором, коју је владика Василије измислио, нити је, као добар монархист, имао рачуна да допусти што је владика Василије тврдио да је Црна Гора била република пуних 200 година. Међутим Драговић се или покајао као историк што није изнео цело то писмо, или је помислио да ће га други неки истраживач изнети у целости, те зато га је и он на 23. месту својих „Материј ала“ у целости поново наштампао.

Као што смо напред видели, меродавни кругови у Петрограду нису имали да зазиру ни од Венеције ни од Аустрије, па да унесу у царичину титулу да јен владарка „кнежевине“ црногорске: јер, ако би се у дотичној грамати изоставило што је владика такође молио, т.ј. да се обухвате и млетачки поданици Приморци и турски поданици Брђани, онда би Русија имала да рачуна само с претенсијама Турске на саму Црну Гору, а ове су од владике Данила већ биле на слабим ногама. Други су разлози што царица Јелисавета, којој се јако дотао предлог владике Василија, није у узела на се и титулу „велике књегиње црногорске“. Онда се уопште у Европи врло мало знало о Црној Гори. И то мало као да није било тачно познато у Петрограду. На основу патриотског разлагања владике Василија није се могао предузимати тако важан корак државне политике, као што је присаједињавање читаве једне провинције рускоме царству. Зато се од владике тражила формална молба црногорскога народа да се сједини с Русијом; а кад владика Василије изјављује да је то већ учињено његовим изасланством, да је он опуномоћен и то Формално да тражи у име збора и целога народа црногорског, онда му у колегији спољашњих послова стављају ових 12 питања, да на њих одговори тачно и поуздано: „Како лежи Црна Гора, т. ј. њена географска ситуација“ Које су јој границе и који суседи; Како је у Црној Гори организована влада или грађанска власт“ Какво је црквено стање и вера" Јесу