Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

|[шка Сејомс МИСИЈА. вла ЛЕНЕ о р РУСИЈИ 81

ли сви становници Црне Горе једне народности“ Јесу ли они еви, без разлике, слободни и независни; А, ако их има и слободних и неслободних, онда под чијим господаретвом стоје ови последњи; Од када и како су ови последњи постали туђи поданици: да ли на основу насиља, пили на основу каквог уговора, или су се драговољно предали у туђинско поданствог Плаћају ли они коме данак и какав; У којим варошима они етанују слободни, а у којима туђи поданици“ Је ли тај народ многобројан и богат, нарочито онај слободни“

Одговор владике Василија на та питања налази се у његову писму колегији спољашњих послова од 22. априла 1758. год. У том одговору нема ни географских података о положају Црне Горе, ни о величини земље, ни о њеним границама и суседима. О целој организацији државној и о грађанској власти помињу се само гувернадур и ереске власти и општинске, које се величају војводским, сердарским и кнежевеким титулама. О целој духовној органивацији помиње се само да је митрополитека резиденција у Катунској Нахији. На питање о народности становника не каже владика ни речи; јер му не иде у рачун да призна да су Хоти и Кастрати, које он рачуна у Црну Гору, грбанаске народности, а не Срби. На шкакљиво питање: који су становници слободни, а који су туђи поданици, владика само за Херцеговину признаје да је под турском влашћу; а за Приморце, Паштровиће, Грбљане и Михољце не помиње да су млетачки поданици, него и њих и Брђане, Братоножиће, Клименте, Хоте и Кастрате, који су турски поданици, урачунава у слободне Црногорце. Не иде му у рачун ни да помене уговор по коме су Приморци драговољно ступили у млетачко поданство, задржавши за се извесне привилегије. Владика се оглушује и на питање о данку, и не помиње харач који сви Брђани још плаћају Турцима, а камо ли што ће поменути: да не само скадарски, него и босански санџак траже харач и од Црногораца, и да се ови поглавито зато и бију непрекидно с Турцима, што, од владике Данила на овамо, неће да плаћају ни онај харач који су били дужни да плаћају екадарском санџаку. На

ЕВРОПА МИ ЦРНА ГОРА 6