Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

МИСИЈА БЛАДИКЕ ВАСИЛИЈА У РУСИЈИ 98

Душана тврди, да је владао не само Бугарском, Грчком, Олавонијом, Хрватском, од чести Угарском и целом Иетријом, него да је и Венеција и Напуљиа била под. Душановом заштитом (стр. 58.. Цело му је градиво историјско без икакве критике, а они додаје што му треба. Кроз цело делце провејава тежња: да се међу свима ерпеким крајевима истакне Црна Гора поглавито као она, која заслужује помоћ и заштиту Рувије (стр. 54.). Владика Василије ништа не помиње о истрази потурица у Црној Гори 1709. год. јер њему није до историје, него он пише меморандум за руску владу, да ову јаче заинтересује за судбину Црне Горе. Владици је било стало до тога, да положај своје вемље, према суседнима обележи као потпуно независан, да то истакне као утврђени акт. Радећи тако, он је чинио услугу својој земљи, и лакше крчио пут својој мисији у Русији, али је тим највише допринео, да се укорени заблуда о независности Црне Горе у његово и у раније доба“.

0 овој особини владике Василија коју истиче Јов. Н. Томић, налазимо и једну ружну и несрпеку потврду у писму које је владика писао 29. априла 1709. год. Правитељетвујушчему Сенату, у коме има и овакво место: „Но како сам за време мога бављења овде видео, да многи Орби (СОрбскије људи) долазе у Русију и да од милости Њеног Императорског Величанства добијају части и достојанства, то сумње не може бити да ће се неки Срби без основа називати рногорцуима и племићима (шљахтичами) те на тај начин добијати части и достојанства, пи таквих може бити већ има. (0 тога јављам Правитељштвујушчему Сенату, да ћу, ако се ово одобри, од сада ја, смирени и по усрдности својој за Њено Императорско Величанство (први) пред свима Прногорцима, издавати праве сведопбе оним Црногорцима, који буду желели да ступе у службу Њ. Императорског Величанства, у којима ћу казати какав је који по природи и достојанству, те да се од сада не би без такве сведоџбе, којекакве варалице издавале за добре Црногорце, те да не би својим рђавим делима