Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji
8 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ
| "нам је турска објавила рат Русији (1787), почели комешати. У" Аустрија је опет желела, као и раније, да добије војничку помоћ од њих. Она је послала у Србију своје агенте 'и официре да растуре прокламације и да позову народ на устанак. Одзив је био повољан и брз. Знатан број Срба прешао је на аустријско
Џ земљиште да се тамо обучи руковању оружјем. Тамо је тада основан добровољачки одред (фрајкор), од. 18,000_људи. У исто
за време организоване су чете за акцију у земљи, јер се тврдо вероЛАА морало да ће аустријске трупе убрзо прећи Саву. Кнез ваљевске == нахије, Алекса Ненадовић извршио је један важан напад на Турке | „и отерао их чак до Чачка. Покрет око Јагодине био је још снажнији. Тамо је један српски трговац, познат под именом »дапетана Кош, по коме је и тај аустро-турски рат назван „Кочином Крајином“, успео да скупи велики број људи и да се с успехом бори против Турака. Поддкомандом аустријских официра те су чете заузеле Шабац (0. Али, тек је успех Русије (1789) одлучио Аустријанце да И они ступе у борбу. У Октобру је заузет Београд, а крајем исте године, захваљујући . српским добровољцима, цела земља између Тимока и Дрине била 2 је ослобођена од Турака.(_. ЊЕ Наскоро је цар Јосиф 11 умро (у фебруару 1790). Пруска је | . __--_ била закључила савез с Турском (30 јануара) и обавезала РРА УИ војском помогне док не поврати земље, које је последњих година изгубила. Она је похитала да ступи у савез и с ШОЉОКОМ (23 ЕН 4 Марта). Пруски краљ“ гарантовао је Пољској њену територију --—__ и обећао јој, у случају ако буде нападнута, војничку помоћ. » Овај савез с Пољском био је уперен против Русије. Што се тиче < Аустрије, Пруска је против ње подбадала непријатеље с разних страна. Њени агенти подстицали су Мађаре на буну и радили су и на томе да Француску окрену против новог цара, Леополда П. У Јуну, пруски краљ мобилисао је своју војску и затражио је од Аустрије да одмах закључи примирје с Турском, под условима да Турска врати Аустрији границе по Пожаревачком Уговору, да Аустрија уступи Галицију Пољској а да Пољска уступи Пруској пет великих граничних градова. Увређен тим захтевима и неспокојан услед држања Француске, Леополд !! се обратио Енглеској и_ Холандији. Посредовањем тих држава, Пруска је била принуђена да потпише Рајхенбашку Декларацију (27 | 44 јула). Тим актом су били изиграни пруски планови. Што се | тиче Аустрије, она је била принуђена да закључи примирје с Турцима и да се обавеже да уговором о миру неће тражити ништа више осем извесних исправака границе. Примирје између Аусгрије и Турске потписано је 19 септембра. Што се тиче преговора за закључење уговора, које је требало водити у Свиштову, цар Леополд их је ометао и рад је био да их „отеже до пролећа кад ће све бити стављено у питање и отворено поље за нове комбинације.“!)
„У
57
1) Зоге! (А) — 1['Ешгоре е! !а Ееуошноп Егапса:е. 11. стр. 148,