Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА ПРВА. јр

Срби у Београдском Пашалуку и Свиштовски Уговор. Војне реформе у Турској и реакција против јаничара. Аустрија и српски официри. Изјава поручника Алексе Ненадовића (1791). Управа Ебу-Бекир паше у Београдском Пашалуку. Ферман од 1793. Осман Пазван Оглу из Видина. Шашит паша и повратак јаничара (1795). Наименовање Хаџи-Мустафе. Сеники за везира Београдског Пашалука (1795).

Одредбе Свиштовског Уговора произвеле_су дубоко запрепашћење међу Србима у Турској а нарочито међу Србима у Београдском Пашалуку.) Негодовање против Аустрије и страх од Турака достигли су брзо врхунац међу њима.

Хиљадама Срба, који су се борили против Турака и велики број породица, које су биле избегле за време рата, остали су на аустријском земљишту, у равницама Саве и Дунава. Бојећи се нарочито освете јаничара, они су с неповерењем примили опроштај који је био предвиђен у уговору о миру и нису смели прећи границу, ни вратити се на своја огњишта.

|, У Београдски Пашалук или Смедеревски Санџак граничио се са "севера Савом и Дунавом. На западу је граница ишла Дрином до пред варошицу Лешницу, затим“ Цертм и Влашићем иза варошице

· | Крупња до Дрине и најпосле овом реком до пред Сребрницу-у Босни а ' одатле планинама до иза вароши Ужица. Са југа јеишла такође планином и |пролазила иза вароши Краљева (ондашњи Карановац) и града Маглича

| до западне Мораве, испред вароши Крушевца. Источна граница ишла | је великом Моравом до пред Ћуприју, а одатле планинским венцем пред По-

· речку Реку на Дунав. ;

; Наслоњен јужном страном на велики Копаонички ланац, Београдски Пашалук је представљао једну нагнуту зараван, која се поступно спуштала ка северу, према Сави и Дунаву. Он је био начичкан шумовитим планинама, испресецан многим речицама. Средњи и северни део, познат под именом Шумадије, покривен је био непроходним честама и испресецан пропланцима, које су обележавале вароши и варошице. Унутарњи део служио је као сигуран заклон безбројним чопорима свиња, које су претстављале главно богаство земље. Неколико раскрчених равница биле су покривене пространим ливадама и њивама, засејаним кукурузом. Такве су биле долине Саве, Колубаре, Мораве и Млаве. Површина пашалука износила је од прилике 20.000 км2. а његово становништво 300-400-000 душа. У Пашалуку је било шест градова: Београд, Смедерево, ладово (Фет-Ислам), Шабац, Соко и Ужице и био је подељен на (неки. чија су глвна места била: Београд, Ваљево, Шабац, Соко, Ужице, Пожега, Рудник Крагујевац, Јагодина, Ћуприја, Пожаревац, Смедерево и Гроцка.