Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

= == (са

ЈЕ

ГЛАВА ДРУГА.

| #6

Погубљење кнезова Алексе Ненадовића и Илије Бирчанина (4 фебруара 1804). Карађорђе Петровић. Почетак устанка у Шумадији. Скуп у Орашцу и избор Карађорђа за вођу. Узалудни покушаји дахија да угуше устанак. Освојење Рудника (18 марта 1804).

Листа жртава била је утврђена, џелати су били одређени и уговорено је да сеча буде извршена свуда у исто време. И покрај тогадахије нису биле спокојне, нарочито са стране Ваљева. Тај крај имао је енергичне и популарне старешине, који су се одликовали у последњем аустро-турском рату и доцније у борби против видинских јаничара; то су били Илија Бирчанин и нарочито кнез Алекса Ненадовић, онај исти, чије је писмо, упућено мајору Митесеру, било ухваћено. Услед тога један од дахија, Мехмед-Ага-Фочић узео је на себе да их он посече. Под изговором да долази због нахиских послова, он их је позвао на састанак у Ваљево и тамо је отишао у пратњи више коњаника. Не сумњајући ни у што и желећи да становништво своје нахије поштеде од неприлика, кнезови су наредили да се спреми храна за дахију и његову пратњу и изашли су му у сусрет.

Чим је стигао Мехмед-Ага је наредио да их затворе. Турци, међу којима су оба кнеза уживали велико поштовање а тако исто и Срби, настали су да сакупе велику суму новаца и да их откупе. Дахија је одбио њихову понуду. Кнезови у ланце везани, изведени су, 4 фебруара 1804, на обалу Колубаре. Ту, у близини моста, пред множином Срба и Турака, којима је било наређено да дођу, Мехмед Ага је наредио да се прочита ухваћено писмо Ненадовића мајору Митесеру, затим је дао знак џелату и тако су оба кнеза посечена.')

Погубљење кнезова изазвало је страх у вароши и велики број Турака почео је одмах да се спрема за одлазак. У истом тренутку друге жртве, на другим местима у пашалуку, пале су под ударцима дахијских агената. За неколико дана главе се-_

~ ту М: Неналовић. Мемоари. 11 изд. 66—67.

4 ~