Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

-

22 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

А када се Турци врате, ко ће онда заштитити народ, ако кнезови буду умешани.“ Тада_су предложили Карађорђа. И он је оклевао. „ја се у томе не разумем, бранио се он, није за мене да управљам људима.“ „Ми ћемо те саветовати“ — одговорили су кнезови. „Али, ја добро познајем себе; ја сам жесток ; ја се не могу уздржати. Ако ми ко одрекне послушност, ја нећу умети лепим речима; ја ћу га ударити.“ „У толико боље —одговорили су му. У овој невољи потребан нам је вођ кога ће се свак бојати.“ Тада је Карађорђе пристао.) Чим је изабран за вођа устанка сви су му се заклели на верност.2)

Из страха да се устанак не прошири и да султан не буде о свему извештен, дахије су покушале да поведу с Карађорђем преговоре за измирење. Састанак између Аганлије и Карађорђа одржан _је-у селу Дрлупи, на пола пута између Београда и Крагујевца. Он је завршен тучом. Аганлија је рањен и његова пратња, после осетних губитака; морала је побећи с њим у Београд.3) И покрај свега тога дахије су одлучиле да учине још један по кушај. Њихови су делегати тада били београдски митрополит | Леонтије и неколико виђених Турака. Они су се састали с Карађорђем у Хасан Пашиној Паланци. Делегати дахија нудили су, изгледа, да Турци више не станују по селима и да порезе скупљају српски кнезови;“) обећали су, шта више, да ће израдити да Карађорђе буде ферманом постављен за главнога кнеза. Али, Карађорђе је тражио јемство једног страног владаоца да ће дахије одржати своју реч и рок од месец дана да може сазвати виђеније Србе из пашалука и договорити се с њима о условима мира) Дахије су, без сумње, држале да Срби само траже да добију времена до пролећа и тако су и ови преговори остали без резултата. . '

Устаници су тада продужили борбу. Најпре су ударили на Рудник, против Сали Аге, једнога од најомрзнутијих Гурака у земљи. Пошто је ага био утекао, град се одмах предао. Породице мирних Турака нису узнемираване. Мила Обреновић, један од виђенијих сељака из Бруснице, добио је Команду над рудничком нахијом.о)

Међутим, Мехмед Ага Фочић затражио је помоћ од Пазван Оглуа. Његов друг, Кучук-Алија пошао је с већим одредом на Рудник у помоћ Сали-Аги. На путу се срео са Карађорђем, који је имао слабу пратњу, јер је после заузећа Рудника био распустио већи део својих војника. Карађорђе је био принуђен

ту Вук Стефан Караџић — Исто. 14—15.

2) П. Јокић. Причања о догађајима из првог Устанка (Споменик Срп. Краљ. Академије св. ХТУ стр. 18).

3) М. Пејић митрополиту Стратимировићу, 7. марта 1804. (Ст. Новаковић. Устанак на дахије. Београд. 1904. 92—93).

ду ]. Ђурић. Повесница Карађорђевог времена. (Гласник Срп. Ученог Друштва св. ЈУ. 132—136).

5) П. Јокић. Исто. 23—24.

6) Ј. Ђурић. Исто. 141.