Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

Тр", |

ГЛАВА ХХМ 327

јавили њихову верност султану и предали су молбу и своја пуномоћства. Министар је на то рекао да је влади познато да су Срби верна раја и препоручио им је да причекају док молба буде преведена и поднета султану.)

Депутати су држали да ће преговори ускоро отпочети, али су се у томе преварили. Ишли су два - три пута у министарство да што сазнаду; тамо су им одговорили да је Диван претрпан пословима и да треба да се стрпе док њихове ствари дођу на ред. Заморени истим одговорима, Теодоровић и Георгијевић нашли су начина да их, 9 јуна, понова прими Реис ефендија. Представили су му да народ с нестрпљењем очекује вести о њиховим преговорима. Министар је одговорио да је влада у великом послу, али да ће у року од осамнаест месеци бити уређено све што је уговорено за Србију. Да би убрзао преговоре, Теодоровић му је обећао да ће му од стране народа дати пола милијона гроша кад српске ствари буду уређене. На те речи Реис ефендија је пресекао разговор, позвао је владиног тумача и преко њега је рекао депутатима да је влада добила извештај од београдског везира да Срби уводе редовну војску, да војнике одевају и вежбају по европски и да подижу касарне. Депутати су одговорили да у Србији нема више од две стотине људи у униформи и наоружаних, али да они врше више полидиску, него војну службу и да нису довољни ни за одржање реда у земљи. Задовољан тим објашњењем министар је препоручио депутатима да пишу у Србију да не заводе установе, које су противне Дивану и њиховом положају раје и обећао им је да ће се, кад остали послови буду свршени, приступити уређењу српске ствари.2) Г

Руски посланик, коме су се депутати жалили на неодређене одговоре, видећи очигледну зловољу Турака, поднео је, 19 јуна, једну енергичну ноту турској влади и позвао је да у што краћем року изврши одредбе Акерманске Конвенције о Србији и да са српским депутатима отпочне преговоре.3) Али турска влада није хтела ни одговорити на њу. Реис ефендија се ограничио на то да изјави тумачу руског посланства да посланик нема никаква права да чини такве представке, пошто је рок од осамнаест месеци, који је остављен Дивану за уређење тих ствари, само у пола истекао.%)

Решење српског питања није могло напредовати, пошто је

турска влада била заузета грчким питањем а оно је за њу било (У

много важније. Али да не би дошло до преки; С њима су ипак почети разговорж Најпре је вођен разговор Т) Српски депутати М. Обреновићу, 12 маја 1827. (М. Гавриловић Исто. 111. 19-20) 2) Српски депутати М. Обреновићу 9 јуна 1827. (Исто. 22-3). 3) Препис руске ноте од 19 јуна 1827. (Исто. 27). 4) М. Герман депутатима 21 јула 1827. (Исто. 28).