Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

1. (9

328 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

о полицији, коју су Турци у начелу допуштали, али под условом да полицајци не носе униформу и да не врше војна вежбања, пошто би то служило као рђав пример за остале турске поданиникел) Депутати су се за тим састали с тумачем турске владе који им је приватно тражио српске захтеве да их проучи. Они су му саопштени, 13 септембра. После неколико дана он им је предао своје примедбе. Налазио је да влада неће дати Ми-

лошу наследно кнежевско достојанство; да она жели да се у

градове уброје и вароши с периферијом колико топ може доба-

ити и да се приход од београдске царинарнице не урачунава у општи данак, пошто она припада београдском везиру. Осем тога рекао им је да се повластице узете из влашког хатишерифа (о застави и др.) не могу дати. Напослетку напоменуо им је и то да ће турска влада, ако дође до рата са Аустријом, бити принуђена да пошаље војску у Србију да је брани.) Депутате је, 27 септембра, примио и Реис ефендија. Он им је обећао да ће преговори ускоро отпочети и уверавао их је да ће све добро ићи.

Кад је руски посланик сазнао за те појединости он није био задовољан држањем депутата. Налазио је да је обавештења која им је дао тумач турске владе, требало саопштити Реис ефендији и препоручио им је да отворено изјаве да Срби не могу допустити да ради њихове одбране долази турска војска у Србију, пошто су они тражили да се сами бране.

Пошто је тумачу руског посланства саопштено да ће ускоро бити постављен комесар за српске послове, депутати су се надали да ће главни преговори убрзо отпочети.

Међутим односи између Гурске и европских сила почели су озбиљно да се заплећу. У—Ландону_ је „_б-_-фузтај -закључен уговор између Енглеске, Русије и Француске, по коме су оне имале да понуде турској влади своје посредовање, ради повраћаја мира у Грчкој и закључења прими ја између Т се И грчких устаника: отом која је, 4 _августа, поднета Реис ефендији, представници тих држава извршили су одредбе тога уговора, остављајући турској влади рок од— "нетнаест—дана за одговор. Али Турци нису хтели за то ни да чују. Услед тога флотама савезних држава издата је наредба да блокирају грчку обалу и турској влади је стављено на знање да ће удружене флоте силом спречити свако даље искрцавање турских трупа у Мореју. Али турска влада није хтела попустити, него је и даље продужила слати трупе против устаника.

Да би Србе одржала у миру турска влада је нашла за добро да сњиховим депутатима бар привидно почне преговоре. Четрнаестога октобра одређен је Хаџи-Хакиф ефендија закомесара за

о 1) Разговори депутата с Репе-итенли ом, 20 јула и"! августа 1827 (Исто. 31). 2) М. Герман М. Обреновићу, 6 спетембра 1827. г. (Исто.34).

Криваја ја =