Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА 1.

Тежња турске владе да одржи Србе у покорности. Питање о оба– везама (сенетима). Савети руске владе Милошу да Срби остану на миру. Одлуке српске скупштине од 1 јануара 1826. Држање Хусејин паше. Неискреност турске владе. Обавезе Милошеве и народне. Предлози главног тумача турске владе.

Услед заплета с Русијом и могућности рата, турска влада је настала да, пре свега, одржи Србе у покорности. У том циљу Реис ефендија је уверавао српске депутате у Цариграду да ће српска ствар бити уређена, али да је потребно стрпети се, док други послови не буду свршени. -

Половином Децембра у Крагујевац је стигла вест из Цариграда да су односи између Турске и.савезних сила раскинути и да је рат између Турске и Русије неизбежан. Осем тога Милош је примио и једно писмо од графа Неселроде, који му је доставио цареву жељу да Срби, у случају ако Турска буде објавила рат Русији, остану на миру, да би избегли несрећу тешкога јарма, коју би им донео упад необузданих Турака у Србијул) У исто време Хусејин паша је тражио од Срба обавезу (сенет) да бе и даље пе тати верни Бан обећавајући им у к обвезу СК с, потврђену печа султановим, да ће им испунити

„ми ___0А _______________________мшнн-_------=------==--= = вета Пут. раније молос, чим редовни односи с европским државама суду повраћени.2)

Видећи да предлози београдског везира нису противни жељама рускога двора, Милош је нашао за добро да ступи у детаљније преговоре с Хусејин пашом, који је од доласка у Београд показивао расположење да му се приближи. Он је сматрао да је то згодна прилика да, поред остварења повластица које су у Акерманској Конвенцији предвиђене у корист српскога народа, добије и наследно кнежевско достојанство, за којим је толико чезнуо. Чим је од паше добио уверење да ће му учинити све могуће услуге, Милош је решио да сазове скупштину најугледнијих старешина и да се посаветује с њима.

5 Граф Неселроде. М. Обреновићу, 21 новембра 1827. (Исто

39—40). 2) Разговор А. Симића с Хусејин пашом од 20 децембра 1827.

(Исто. 41—42).

љина