Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

пр" "

ГЛАВА ХХУП 33.

Та се скупштина састала. у Крагујевцу, 28 децембра 1827. На предлог Народног Суда, скупштина јеу седници од! јануара

1 Г., решила да се турској влади да траженао бавеза, али да се иод ње затражи обавеза 6 по свршетку заплета бити

извршени српски захтеви из народне молос, од 20 септембра. 1820 г. и да ће Милош, за своју верност турској влади,бити награђен на основу те молбе и скупштинског акта, од 29 јануара. 1827 год.

То решење изложено је у једном нарочитом акту, на који су ставили своје потписе сви присутни кнезови. Нарочита скупштинска делегација отишла је у Београд и предала га, 1 јануара 1828 г., београдском везиру. Милош му је том прили“ ком тајно обећао награду од сто хиљада гроша, ако му буде изз радио хатишериф о наследном кнежевском достојанству. Ху“ сејин паша је обећао да ће учинити све што може, али је сумња да ће турска влада хтети да призпа Милошу наследство пф прворођењу, пошто је то противно турским законима и мислио је да треба тражити само право да он може себи одредити на следника. Везир је, 22 јануара, написао и прочитао Јеврему Обреновићу писмо којим је султану веома топло препоручио решење скупштине и курир га је, после два дана однео у Цариград.!) Са своје стране Милош је скупштинско решење саопштио Депутатима у Цариграду и дао им потребна објашњења и упуства за рад.2) Још пре тога известио је руску владу о скупштинском

_ решењу и тражио је од ње упуство шта да ради, ако турска влада, у случају рата с Русијом, хтедне снабдети српске градове војском и храном или ако Аустрија буде ма шта предузела против Србије.3)

Међутим турска је влада, као и вазда раније, ишла на превару. Њена главна тежња састојала се у томе да изигра одредбе Акерманске Конвенције које су ишле у корист Срба. Још почетком Марта Милошу је јављено из Београда да је обећана обавеза стигла из Цариграда везиру, али да је турска влада, у исто време, решила да појача посаду у градовима.)

У тој обавези, коју није дала влада, него само Реис ефендија и која је, место печата султанова, била потврђена печатом истога министра, стајало је у главном да ће се влада, када буде дошао погодан тренутак, потрудити да благонаклоно настави и заврши преговоре са Србима и да испита њихове захтеве. Она се завршавала министровом новом похвалом верности Милошеве и уверењем да он има право на награду султанову, али да је влада

1) Ј. Обреновић М. Обреновићу, 20, 23, и 24 јануара 1828. (Исто, 43—45).

2) М. Обреновић депутатима, 27 јануара 1828. (Исто. 45—6).

8) Исти графу Неселроде, 14 јануара 1828. (Исто. 47).

%) А. Симић М. Обреновићу, 4 марта 1828. (Исто. 51).