Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

334, ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

У исто време издао је наредбе својој браћи, Јеврему и Јовану да се босанској војсци одупру, ако буде покушала да пређе преко Дрине.

Да би избегао сукоб београдски везир је, са своје стране саветовао Милошу да за неко време пропусти војнике који се враћају из градова у Босну и оне које босански везир шаље као њихову попуну. Он га је уверавао да не треба да се боји босанских трупа и гарантовао му је да ће се оне после месец дана разбећи.)

Предвиђања Хусејин паше у скоро су се остварила. Уништење јаничара и увођење нове војске, које је извршено 1826 г., није нигда изазвало такву опозицију као у Босни. Босан=—-= «ски муслимани били су увек највећи противници сваке реформе, сваког новачења и горди на своје повластице. Они су сеи тада одупрли тој реформи, пошто је она ишла на укидање наследних паша и капетана, али Абдурахман паша је успео да их стротим мерама умири. _То умирење било је, међутим, само привремено. Кад је, у Мају 1828 г., султан позвао босанску војску против Руса незадовољство је понова избило. Како Босанци нису никад радо ишли да ратују ван земље, незадовољство је постало двоструко веће. У Сарајеву је, у Јуну, планула буна и босански везир је био принуђен да се са својим људима повуче у Травник. Та побуна училина је да се босанске трупе, прикупљене на Дрини брзо растуре.

Тако је опасност, која је претила Србији са босанске стране, била отклоњена.

На скоро затим донео је М. Герман једно писмо графа Неселроде, упућено Милошу. Руски министар је хвалио држање Милошево и његово старање да одржи мир у земљи и извештавао га је да ће српско питање бити решено приликом закључења уговора о миру с Турском.2)

Уверен да ће Руси извесно победити Турке он је зажелео да Срби добију веће повластице од оних, које је предвиђала Акерманска Конвенција. Ради тога он је Германа одредио за депутата српског народа и дао му опширна упуства за рад. Наредио му је да код руске владе поради да цар, приликом закључења уговора с Турцима, призна султану само право“ суверенитета над Србијом, стим да му она плаћа највише два милиона гроша годишњег данка; да Милош буде признат за наследног кнеза; да се Турци који станују у нахијама одузетим од Србије тееле-и-да-те нахије буду предате Србима; да накнада за продата турска имања и спахијске приходе у целој Србији не изнесе више од пола милиона гроша и да за остале дажбине не пређу суму од милијон и по гроша; Да Срби могу располагати свима земаљским производима па према томе и рудама и да их.

1 А. Симић М. Обреновићу, 27 јуна 1828: (Исто. 73). 2) Граф Неселроде М. Обреновићу, 9 1уна 1828. (Исто. 77—79).

Мина о