Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА

|.

Мисија А. Петронијевића код Мустафе паше. Мисија Ђорђа Протића и А. Петронијевића код маршала Дибића. Преговори турске владе са српским депутатима у Цариграду и њен покушај да изигра одредбу уговора о повраћају одузетих нахија. Енергична интервенција графа Орлова. Постављење турског комесара за одређење граница одузетих нахија.

Двадесет првог септембра 1828 г. Милош је сазнао, из једнога писма маршала Дибића, да је уговор о миру закључен у Једрену и да се њиме турска влада обавезала да изврши одредбе Акерманске Конвенције и да Србији врати шест одузетих нахија.!) Он је одмах одредио Ђорђа Протића, члана Народног Суда и Аврама Петронијевића, свога секретара да оду у Цариград пи да од турске владе затраже комесара да се одмах повуку граНице и да се према њима и данак утврди.) Осем тога наредио им је да замоле Дибића да Мустафа паши Скадарском, који је тада био у Софији, напише једно „ласкателно писмо“, што је реч дату Милошу, да ће се за време борбе између Руса и Турака држати по страни, одржао и да му напомене да се за ту услугу

може надати царевој пажњи; да му, најпосле, изјаве да је Србији

потребан један град у коме ће становати поглавар српскога народа и да траже да се Србији врате дунавска острва које Аустрија држи противно уговорима. 3

Депутат Протић пошао је сам из Крагујевца и стигао је Петронијевића, који је раније био послат Мустафа паши, тек у Пловдиву. Петронијевић је пошао из Србије, пре него што је била стигла вест о закључењу мира. Он је имао задатак да оде у Софију и да наговори пашу да се и даље држи далеко од борбе. Међутим паша је био кренуо за Пловдив по наредби турске владе и када је већ сазнао да је мир закључен.

Како је Мустафа баш тада примио ферман којим му је саопштено да је постављен за везира над свима везирима у Румелији, Босни и Албанији и којим му је наређено да са свом војском пође у Једрене, чим га Руси буду напустили, он је задржао српске депутате. Немогући да схвати зашто влада тражи да

7) Маршал Дибић М. Обреновићу, 17 септемора 1829. (М. Гавриловић, Исто. 124). а

2) М. Обреновић депутатима, 23 септембра 1829. (Исто. 124),