Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

про"

ГЛАВА ХХУШ 343

ког Суда и ту су одмах написали три важна акта. Првим ак-

том, у коме је Милош назван „избавитељем и оцем Србије“, народ је свечано потврдио њега и његове наследнике за кнежеве Србије. Другим актом народ је изразио султану своју најдубљу захвалност и молио га да Милоша потврди за наследнога кнеза. Трећим актом народ је поднео израз захвалности цару заштитнику. Скупштина је једногласно примила сва три акта. Милош је 8 фебруара, позван да· дође у цркву. Ту су му, после службе, чланови скупштине у име народа положили заклетву на верност а Милош је исту такву заклетву положио народу!.)

ИТ.

Почетак исељавања Турака из Србије. Узбуна Турака против употребе звона у српским црквама. Милош и гроф Неслерода. Долазак комесара за границе у Србију. Неуспех изасланих комисија. Савети грофа Неселрода Милошу. Незадовољство Милошево. Дрска изјава руског комесара. Милошева жалба. Тре]

Као што се већ могло мислити садржина последњег хатишерифа произвела је тежак утисак на све Турке у Србији. После неуспеха који је Гурска претрпела с Русима и уступака које је Турска морала учинити Акерманском Конвенцијом а за тим Једреннским Уговором, Турци који су становали у Србији дошли су до уверења да је дошао крај њиховом господарству и да више не могу у Србији опстати. По објави хатишерифа многи од њих почели су продавати своја имања и селити се. Такав је случај нарочито био с Турцима из Јагодине. Што се тиче београдских Турака они су чекали на долазак владиног комесара у нади да ће им он помоћи да се извршење хатишерифа одложи.

Са своје стране Срби су одмах по објави хатишерифа приступили извршењу његових одредаба. Почели су поред цркава градити звонаре и на њих дизати звона. Подизање звонаре“ у Београду изазвало је љутњу тамошњих Турака па и самога везира, који је тврдио да звона нису споменута у хатишерифу и да је за то требало тражити нарочиту дозволу из Цариграда.

Услед тога почели су да се буне и шабачки а затим и ужички Турци. Они су претили да Ће попалити српске куће и повући

се у град, ако само звона буду дигнута.2) Међутим Милош је добио једно писмо од графа Неселроде, којим му је јављао да многе српске емигрантске породице, које

су се 1814 г. доселиле у Бесарабију, траже да се врате у отаџбину и питао Не ИО ПРЕ Нава на лава је то питање пало непријатно. Он му је одмах одговорио да те еми-

1) Н. Попов. Русија и Србија. 1.202.

2) Јов. Обреновић М. Обреновићу, 13 марта 1830. (М. Гавриловић. Исто. 111. 174-5). у у р ( р а

" 3) Граф Неселроде М. Обреновићу, 30 децембра 1829. (Исто,182-3.)