Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

344 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

гранте не може примити, док ствари с турском владом не буду уређене. Осем тога изјавио му је да и он и старешине јако жале што су преварени у нади да ће српска ствар бити свршена у главном руском стану, што је турска влада тек на другу ноту графа Орлова пристала да одреди комесара за ограничење одузетих нахија и што се муслимани из тих крајева спремају да их оружјем бране. Напослетку пребацио му је што М. Германа није послао у Србију да положи рачун од новаца које је од Русије примао и изјавио је да то сматра као једну врсту неповерења.1) ;

Али убрзо за тим београдски везир је постао много помирљивији, без сумње по наредбама из Цариграда. Тако су звона београдске цркве зазвонила први пут 28 фебруара 1830 г.

Одређени комесар турске владе стигао је сутра дану Јагодину, где га је Милош дочекао. У разговорима које су том приликом водили Милош га је обавестио о непријатељском држању крушевачких и босанских Турака и напоменуо му је да су народу познате одредбе хатишерифа и да он мора тражити да све буду извршене. Они су се споразумели да комесар, чим буде стигао у Београд, одреди с везиром две комисије које ће обићи границу: једна Савом и Дрином до Јанкове Клисуре

а друга Дунавом и Гимоком до истога места.2) По доласку у Београд царски комесар је, одиста, одредио

обећане комисије, али ни једна од њих није могла свршити посао. Комисија, која је пошла Дунавом, обишла је границу само до Соко Бање а комесаре, који су имали да обележе границу на Дрини, похватили су Турци и Махмуд паша Видајић их је бацио у затвор, у Зворнику. Ти су људи ослобођени тек пошто су београдски везир и царски комесар обећали Видајићу да граница неће бити прегледана. Везир и комесар употребили су тај случај за изговор да одложе даљи преглед границе, док не стигне одговор од босанског везира. Тај је везир ускоро одговорио да је апсолутно немоћан да ма коме у Босни заповеда и да само Бога моли да жив и здрав из ње изађе.3)

У том је Милошу стигло још једно писмо од графа Неселроде. Поводом упустава које Милош раније био дао Ђ. Протићу и А. Петронијевићу да замоле Дибића да нареди да се Србима уступи један град у коме ће становати кнез и да се Србији врате дунавска острва која су Аустријанци држали, руски министар му је препоручио да нареди депутатима да се строго ограниче на питања која су јасно изложена у Акер“анској Конвенцији и у Једренском Уговору и која турска влада мора потпуно и без одлагања извршити и да их не компликује другим захтевима, за које ни Дибић, ни руско посланство немају права

ту М. Обреновић графу Неселроде, 22 фебруара 1830. (Исто. 183. 2) Исти депутатима, 7 априла 1830. (Исто.177-8). : 3 А. Симић М. Обреновићу, 2 априла 18390. (Исто. 179).