Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА 1

Повратак руског посланика у Цариград. Мемоар Д. Давидовића с српском питању, оди фебруара 1830. Примедбе рускога посланика. Покушаји турских министара да одуговлаче преговоре. Нацрт хатишерифа. за Србију. Примедбе руске владе на Давидовићев мемоар. Одговор Рибопјеров. Милошеве примедбе на нацрт хатишерифа. Незадовољство руског посланика Милошевим држањем. Савети графа Орлова и Бутењева Давидовићу. Покушај турске владе да изигра одредбу о одузетим нахијама.

Руски посланик, Рибопјер стигао је у Цариград, 13 јануара 1830 г. и одмах је предузео дипломатске послове, које су дотле водили граф Орлов и Бутењев. Али он се убрзо разболео, тако да српски депутати нису могли дуго доћи у додир с њим. Рибопјер је био јако забринут својим породичним приликама и услед тога тако нервозан и напрасит, да је често изгледао смешан.

Димитрије Давидовић, коме је Милош крајем октобра 1829. г. био поверио једну мисију код маршала—дДиота-—и-кота је, одмах затим, услед маршалова одласка из Једрена, упутиоу Цариград да послужи као посредник између српске депутације и тамошњег руског посланства, успео је да види Рибопјера тек Ра ревруараЗЧМ приликом предао му је један свој мемоар о разним питањима која су се тицала Срба. Посланик га је примио лепо, али у општој аудијенцији и позвао га је да му чешће дође.)

У свом мемоару Давидовић је објаснио све жеље које су биле изнете у народним молбама од 1820. и 1827. г. >) У одељку, у коме је реч о наследном кнежевском достојанству, тражио је да се кнезу подари право наследства у мушкој линији или право да он за живота може себи изабрати наследника, кога турска влада мора потврдити. У исто време напоменуо је да то право Милош не тражи лично за себе, него за свакога онога кога народ буде изабрао за кнеза. Осем тога у одељку о независној унутарњој управи тражио је да се Србима за новац уступи Београд или Смедерево или да им се одобри да утврде Голубац, Петку

на Дунаву или Топчидер, да би, у случају немира, државна

благајница и архива биле у ситу енг апослетку у прилогу

1) Д. Давидовић М. Обреновићу, 11 марта 1830. (Исто.168-9). 2) Види стране

расне