Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА ххушШ 345

да се заузимају а који би изазвали дуга објашњења и дуге преписке и на тај начин одлагефићизвршење онога што је турска влада дужна дати српском народу.')

Ови савети руског министра нисупали пријатно Милошу. Он је сажаљењем видео да руска влада неће помоћи решење никаквог другог питања па ни питања о његовом наследном кнежевскем достојанству, докле год не буду извршене одредбе уговора. Међутим он је добро предвиђао да те одредбе неће бити брзо извршене. „Мени је његове политике доста — писао је он депутатима у Цариград — нити му више писати могу, нити хоћу, а ви преко посланства можете питати нек вас боље извести шта хоће. Кад вели да не тражимо оног што нема у трактату, да како нам не дадоше оно што је у трактату 22)

Међутим догађаји који су се десили на Дрини и држање турског комесара и везира учинили су да су Турци, који су били продали своја имања Србима, почели да се враћају. Шта више ћуприски Турци почели су шанац утврђивати и спремати се за борбу.

Услед тога Милош је наредио својим представницима у Београду да оду везиру и комесару и да их питају шта су до сад учинили за исељавање Турака из Србије и из одузетих нахија, да би то могао јавити у Цариград.з) Комесар им је одговорио да се у његовим упуствима налази само налог да предложи да Турци остану и даље у Србији и да се спахиски приходи и даље плаћају засебно а не у општој суми данка, пошто ти приходи не припадају цару, него спахијама.4)

Тај одговор, противан одредбама хатишерифа, јако је огорчио Милоша. Он је осетио да Турци неће вратити шест нахија без борбе и да их Срби не могу заузети, пре него што се Турци буду иселили из Србије. Због тога је одмах наредио депутатим у Цариграду да замоле руског посланика да се озбиљно заузме за ту ствар. „Народ је постао нестрпљив — писао им је он ништа ми не остаје него да пред народом, у једној руци с хати-, шерифом а у другој с оружјем, пођем за његово испуњење.“5) Он се том приликом обратио и Давидовићу. „Сумња ме све више обузима — писао му је — да не постанемо центар трења Русије с Портом пак да страдамо и пропадамо онако, као што су и Власи. Ако то покровитељица намерава, чему се ја за живе главе склонити не могу, боље је да ми кажу, да идем из ове земље, само да не дочекам и очима не видим страдање мога отачаства па шта им драго,“6) ЈЕ

јр“

1) Граф Неселроде М. Обреновићу, 5 фебруара 1830. (Исто .181-2).

2) М. Обреновић депутатима, 7 априла 1830. (Исто место).

3) Упуства М. Ђорђевићу и А. Симићу, од 31 марта 1830. (Љ. П. Ненадовић. Исто 11. 20).

4) М. Ђорђевић и А. Симић М. Обрадовићу, 5 априла 1830 (Исто).

! 180) М. Обреновић депутатима, 7 априла 1830. (М. Гавриловић Исто.

В 6) Исти Д. Давидовићу, 1 априла 1830. (Исто место).