Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ЛУ

348 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Видећи да Турци изигравају преговоре Давидовић је понова отишао Рибопјеру да му се жали. Али руски посланик је, на молбу турских министара, нашао да треба чекати. То чекање није било дуго. Он је, 10. априла, отишао Реис ефендији и изјавио му да неће да чује за комесара, на кога се он изгова рао, да ти комесари узалуд иду у Србију још од Букурешког Уговора и тражио је да.се отпочне с преговорима. Три дана доцније наредио је Л. Теодоровићу и Давидовићу да му израде нацрт хатишерифа. Они су му том приликом саопштили извод из Милошева писма од 7. априла, којим се жалио на држање везира и комесара. Посланик им је тада објаснио да је турска влада заузета грчким питањем и да ће после њега доћи

| на ред српско питање. Што се тиче Милоша он је препоручио

и њему и старешинама да се с Турцима не завађају, пошто је то услов руске заштите и заузимања.)

Међутим мемоар који је Давидовић поднео Рибопјеру дошао је био на дневни ред. Још 23 марта Рибопјер је рекао Давидовићу да је његов напис читао, али да је заборавио шта има у њему. Он га је уверавао да то не долази отуда „што није наклоњен кнезу и српском народу“, него што је тако заузет својим породичним стварима да ни за шта друго није способан и додао је да је молио цара да га смени и да жели да се повуче у приватан живот. И покрај тога он је убрзо проучио мембар и послао га са својим примедбама, 28. марта, у Петроград. После два дана замолио је Давидовића да му укратко изложи садржину мемоара и да забележи примедбе које ће му ставити.

Руски посланик је нашао да је мемоар добро написан и обећао је да ће, у главном, по њему бити тражено решење српског питања. Сматрао је само да захтеве о уступању Србима једног утврђеног места и о дозволи да они заједно с Турцима могу бранити градове треба изоставити, пошто су Срби султанови поданици. Осем тога није одобравао Милошеву жељу да приходи од Мачве, Крајине и београдске царинарнице буду дати породици Обреновића и саветовао је да буду стављени на расположење само кнезу Србије, да не би „изашло да Милош жели учинити своју породицу бојарском па био на престолу или не.“ Што се тиче осталих питања њих је оставио српским депутатима да их они покрену код турске владе.

На основу свога мемоара и тих примедаба Давидовић је израдио нацрт хатишерифа за Србију и поднео гаје, 8. маја, _ руском постанику “У тај-нацрт“нису ушле одредбе о томе да везир не станује у Београду и да се снага војних поседа одреди једном за свагда, пошто-су била противне Букурешком Уговору. "Текст нацрта преведен је одмах на француски и тај је превод тумач руског посланства предао, 13. маја, Реис ефендији.

1у Д. Давидовић М. Обреновићу, 20 априла 1830 (Исто. 183-4).