Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА ХхХ1Х 349

На-скоро затим Рибопјер је примио примедбе руске владе на нацрт хатишерифа, који јој је он послао 28. марта. Те примедбе тицале су се питања о избору црквених старешина и питања о наследству кнежевског достојанства. Руска влада није одобравала да кнез и старешине бирају митрополита и владике као у Влашкој и у Молдавији и налазила“ је-да-би-бито најбоље да Срби закључе конкордат с патријаршијом, који би цркви у Србији обезбедио слободу, али без штете по права патријаршије. Што се тиче питања о наследном кнежевском достојанству влада је налазила да га у руски нацрт хатишерифа не_треба. уносити, из разлога што о њему у ранијим уговорима с Турском није било помена и што би оно могло ометати извршење одредаба Акерманске Конвенције. Она је налазила да треба оставити српским депутатима да га они покрену па да ту погодбу Русија само одобри.)

Рибопјер је одговорио да жали што те примедбе није примио пре предаје нацрта хатишерифа. У исто време жалио је што у своје време није тражено да хатишерифом од 1829—_2. буду у поједностима извршене одредбе оделитог акта керманске Конвенције 0 Србија, у року од месец дана, који је за то био остављен турској влади. Налазио је да је услед тога Русија лишена једног принудног средства које јој је стајало на расположењу — а то је одређен и кратак рок у коме је српско питање имало да буде коначно решено -— и да су сад за то потребни нови преговори које турска влада може без казне одуговлачити. Из тих разлога нашао је за добро да наведе Реис ефендију да му затражи нацрт хатишерифа и када је у томе успео, унео је у тај нацрт и захтеве који не потичу из ранијих уговора, у намери да у току преговора на њима попусти „да би у толико лакше добио најбитније и најпотребније одредбе за благостање и безбедност Србије.“2)

Међутим депутатима су стигле-и Милошеве примедбе на нацрт хатишерифа. Оне су се, поред захтева да Србији припадне и варошица Вишеград, тицале независности унутарње управе у Србији, турског новца којим ће бити планан данак и признавања српских закона од стране турске владе.

У Давидовићевом мемоару од 11. фебруара 1830. г. предложено је било у-кратко да унутарња управа буде остављена кнезу и Савету, без икаквих ближих одредаба. Међутим у хатишерифу који је поднет турској влади и који је Давидовић саопштио Милошу та је одредба разрађена. Она је гласила овако. Турска влада се неће мешати ни у грађанску ни у финансиску управу атако исто ни у унутрашње ствари српске кнежевине. Извршна власт припашће искључиво кнезу, који ће је вршити по месним законима и уредбама, које Савет у општој седници и по уза-

1) Ехћганз Аез аШегел!5 гаррог!5 ећс (Исто.197-8 и 597-604) 2) Рибопјер графу Неселроде, 2 јула 1830. (Исто. 200)