Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

26 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Наскоро затим стигао је и одговор митрополита Стратимировића. Он је јављао да је командант границе доставио њихове „потребе и невоље“ царском двору и аустријском посланику у Цариграду и уверавао да се аустриски и руски двор а тако исто и дворови суседних држава налазе у миру и пријатељству са султаном и да би они били задовољни да Срби остану верни своме владаоцу. „Ја држим, писао је он, да у овом тренутку не можете од ових дворова очекивати никакву другу помоћ осим да вас препоруче код султана. Потребно је да доставите. своје жеље султану, не заборављајући да сте ви његови по;

ници и да то морате остати и после устанка. Ви можете од султана тражити само олакшице и обезбеђење за будућност и можете. молити остале дворове, наклоњене пријатељски султану да помогну ваше молбе код њега. То је, по моме убеђењу, поуздан пут којим можемо поћи!“).

Кад је прота прочитао писма он је њихову садржину поверио своме стрицу Јакову и неколицини пријатеља, али их је заклео да то чувају у потпуној тајности. Тада су се договорили да, у интересу устанка, објаве да ће им Аустријанци доћи скоро у помоћ.

Али, они су тада сазнали да је београдски митрополит нудио Карађорђу, од стране дахија, за умирење устанка велику суму новаца и могућност да пређе у Аустрију са својом породицом и да је Карађорђе на то пристао. Уплашен том вешћу прота Матеја пошао је да потражи Карађорђа у намери, да му саопшти писма која је добио, да се споразуме с њим да се чврсто држе и да израде један општи план за акцију. Али, Карађорђа није могао наћи. Он је, после“ свога неуспеха код Јагодине, био заузет скупљањем нових војника. Прота му је, услед тога, доставио само преписе тих писама.)

Међутим, опсада Шапца је напредовала. Уплашени, Турци су тражили помоћ из Босне и зворнички паша им је обећао појачања. Србима је било потребно да те трупе што дуже задрже на путу, да би својој војсци. дали времена да заузме Шабац. Ради тога Јаков Ненадовић се са својим људима утврдио у манастиру Чокешини. Турци су стигли у много већем броју и напали су га 28 априла. Бој је трајао читав дан. Како су Турци добили појачања и како је Србима нестало муниције, битка је завршена гушањем, у коме је српски одред био уништен. Јаков је успео да измакне само с неколико својих људи.з

Али та је битка дала жељени резултат. Турска појачања задржана су на путу два дана и тако је турски гарнизон у шабачком граду био принуђен да се преда. Акт о предји Шапца потписан је на аустријском земљишту, преко пута самога града, истога дана кад је био. бој на Чокешини. Пуковник Стоји-

[у Митрополит Стратимировић проти Ненадовићу, 10 априла 1804 (М. Ненадовић Мемоари. 1 зид. 186—288.).

2) М. Ненадовић. Мемоари 11 изд. 97—98.

3) Исто. 100.