Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА ХСХ у 353

нервозан и незгодан човек да с њим није било лако радити:

Што је још више отежало ситуацију то су била обавештења која су депутати, [1 јуна, добили у турском министарству. Њима је том приликом речено да Срби траже не шест, него петнаест (!) нахија; да земљиште које они траже износи три стотине сахата у дужину а исто толико у ширину; да Крушевац никад није био под Србијом (!); да се Турци не могу селити из Србије итд. Осим тога сазнали су од тумача турске владе да је руски посланик, два дана раније, разговарао с Реис ефендијом 0 српским стварима и да му је обећао да ће писати уПетроград о границама одузетих нахија. Постојала је бојазан да Руси у питању о границама не попусте. Услед тога Давидовић је нашао да ће бити најбоље да од Милоша затражи одобрење да оде у Петроград па да тамо да објашњења о свим тим питањима и да изради да се Рибопјеру издаду наредбе да се енергично заузме за нацрт хатишерифа.

Очекујући Милошев одговор он је једним писмом известио руског посланика о свему што су депутати чули у министарству и обеснажио је тврђења турских министара. У исто време честитао му је, заједно с депутатима, чин правог тајног саветника, који је тих дана добио од цара.1) Сутра дан је већ био позван у руско посланство. Пошто му је захвалио на честитци Рибопјер га је упитао зашто му је писао, када му је раније поручио да ће га звати кад му буде потребан. Прекорео га је што му досађује пискарањем и додао “је да он има и других послова и да нема времена да се бави само његовим хартијама. Када му је Давидовић почео објашњавати турске подвале односно Крушевца, Рибопјер је љутито одговорио да су Срби Крушевац „само пет минута у бунту држали“ и да он налази да је турски захтев оправдан. Додао је чак да тих шест нахија не би ставио у Акерманску Конвенцију, коју је закључио, да је све то онда знао. Када му је Давидовић приметио да је број одузетих нахија одређен тек у Једренском Уговору а не у Акерманској Конвенцији, Рибопјер је плануо. „Ја нећу да ви мене учите — узвикнуо је — ја ћу писати министарству да се Крушевачка Нахија уступи Турцима!“

Видећи та тако нервозна Давидовић је почео да се извињава

што му је досађивао, уверавајући га да депутати нису знали да су Турци и њему говорили о нахијама. „Порта — одговорио је он — сматра вас депутате за будале и с тога вам и говори такве глупости; она је Хтела да вас заплаши таквим предлозима да би јој много попустили; мени пак као министру и дејствителном тајном саветнику прве силе у Европи она не сме тако да говори!“ За тим је узео извештај који је спремио влади о свом последњем разговору с Реис ефендијом о Крушевачкој Нахији и прочитао му је неколико реди. Давидовић

1) Давидовић Рибопјеру, 15 јуна 1830. (Исто.214). 23