Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

352 ЕВРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

Пошто је изашао од Рибопјера Давидовић је на позив графа Орлова отишао у његов кабинет. Ту је с њими с Бутењевом, који су сутра дан имали да пођу у Петроград, наставио разговор. Граф Орлов Па ОМ личне користи народним користима; да је турска влада лукава и; да се може користити његовом слабошћу и обећати му, преко сомесара који је у Србији, наследност кнежевског достојан ства, под условом да се он одрекне осталих народних повластица које су уговорене између ње и Русије; да цар има у виду народ а не кнеза и да је потребно да Милош најпре обезбеди народне користи па да се после заузме за своје личне. Осем тога замерио је Милошу на неумесним примедбама и поступцима који само дају неповољну слику о њему као што су одбијање хатишерифа и оставка на положај врховног кнеза. То је, по његовом мишљењу, била „комедија добро изговорена, али ПИО АНЕ „Зашто се— питао је-—_ није заиста одрекао вјладе2! Тиме он не може никога обманути.“... Најпосле је уверавао Давидовића да се та игра неће допасти руској влади која је иначе охладнела према Србији. И он и Бутењев приписивали су примедбу о Савету људима из Милошеве околине, који су ради да се мешају у послове.

Давидовић је покушао да их увери да су поступци Милошеви били искрени и да је он увек претпостављао народне користи својим личним користима. Граф Орлов није био убеђен, али је похвалио Давидовићеву ревност и препоручио му је да кнезу тачно саопшти све њихове речи.

Тврђење графа Орлова да је руска влада охладнела према Србији дало је повода Давидовићу да настави разговор. Он је изјавио да је то Милош две— "три године раније дознао од Германа; да је имао намеру да се објасни с руском владом и да је њему (Давидовићу) дао упуства да оде у Петроград ради тога и ради објашњења српских ствари које су на решавању. Граф Орлов му је рекао да је то најбоље што може учинити и обећао му је да ће га тамо свесрдно помоћи. У исто време препоручио му је да јави Милошу да ће се он у Петрограду заузети да се у Србију пошаље један руски комесар и један руски консул и замолио га је да поздрави и њега и депутате. За тим су и Орлов и Бутењев загрлили Давидовића и опростили се с њим.1) Е

Изјаве тих људи од утицаја о нерасположењу руске владе према Србима, њихово неповерсн рема Милошу и одтазак последње двојице из Цариграда довели су Давидовића у врло незгодан положај. Он је био рад да задобије руску владу за Србију, да поврати поверење руских државника у Милоша и да преговоре за нови хатишериф што брже покрене. За све те послове био је упућен једино на Рибопјера а он је био тако.

ту Д. Давидовић М. Обреновићу, 13 јуна 1830. (Исто, 206-212).