Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

~

ГЛАВА ТРЕЋА.

Држање Турске владе према српском устанку. Долазак Ебу-Бекир Паше ради повраћаја реда у Београдском Пашалуку. Бегство дахија и њихово погубљење у Ада Кале-у (6 августа 1804). Улазак Ебу-Бекир Паше у бевградски град. Жеље устаника. Питање о јемству Аустрије.

Још првих дана устанка турска влада је добила обавештење о догађајима који су се одиграли у Београдском Пашалуку. Ти еу извештаји били повољни пе Србе. Они су морали приказивати устанак као уперен једино против Турака, непокорних султану, пошто влада није изгледала ни најмање неспокојна. ) Сам Реис-Ефендијаг) ишао је тако далеко да је устанак правдао пред представницима страних сила у Цариграду.о)

Пошто су јој биле досадиле жалбе, које је, од времена убиства Мустафа паше, добијала од Срба и Турака из Београдског Пашалука, турска влада је решила да се ослободи дахија и да

"утврди султанову власт у пашалуку. Тај задатак био је пове-

рен босанском везиру, Ебу-Бекир Паши, који је управљао Београдским Пашалуком, по закључењу Свиштовског Уговора и који је међу Србима био оставио добре успомене, због свог енергичног држања према јаничарима.

Писмо 'Ебу-Бекир Паше учинило је повољан утисак на српске старешине. Они су одмах обуставили борбу и, по препоруци Хаџи-Сали бега из Сребрнице, кога су за савет питали, припремили су паши свечан дочек. Једно изасланство српских кметова отишло је било без оружја, у сусрет паши чак на Дрину. Бекир Паша дошао је с војском од 7000 људи. Многе старешине са својим коњаницима дочекале су га у проласку кроз пашалук,

С том српско-турском пратњом паша је стигао, 12 јула, до Белих Вода, код Београда. Наскоро по његовом доласку дахије су, једне ноћи, са својом пратњом и својим благом, утекле низ Дунав.

Сутра дан стигао је у Беле Воде и Карађорђе са свима старешинама и са 2000 коњаника. Паша их је примио и дао им

1) Француски амбасадор-у Цариграду Министру, 2! флореала г. ХИ(А.МИ Ду Паризу Турска. Пол. преписка, св. 208 л. 210).

2) Турски Министар Иностраних Дела.

3у Француски амбасадор у Цариграду министру, 5 фриктидора, г. ХП (Исто. л. 283).