Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА 11 37

други увећава на рачун Турске“, и да нагласи потребу да француска влада у том погледу умири политички свет.)

То је Први Консул учинио у једној посланици која је прочитана у Законодавном Телу. Али руска влада није била потпуно спокојна. Она је, у ствари, желела да владе француска и енглеска гарантују једним нарочитим актом целокупност Турске Царевине. Али, ова жеља није била остварена.

Мало касније турска је влада, на више пута поновљено тражење француске владе, одлучила да пошаље једног амбасадора у Париз. То је руску владу забринуло. Она се бојала да турска политика, која је према Французима била непријатељска- од времена њихова упада у Египат, не узме други правац. Она се нарочито бојала да се француска влада не користи неумешношћу амбасадора и да турску владу не наведе на кораке који би били противни њеним интересима или да јој не изнуди какве погодбе, штетне по Турску. Русија је пажљиво пратила те односе и тражила је начина да прозре француске планове. Повољна прилика за то ускоро се указала.

Француска влада у Италији није никако била по вољи Русима, који су сматрали да је посед те земље давао Француској могућности да сруши Турску. Кад је, крајем 1803, сазнала за концентрацију једног корпуса француске војске у Отранту, руска је влада била јако узнемирена. Она је замишљала да је Француска готова да нападне Турску код Паштровића (Бока Которска), код Бара, код Превезе и у Мореји.2)

Предвиђајући ту опасност, Александар ! је одлучио да се одмах предузме мера за одбрану Турске. Граф Воронцов предложио је цару акцију и са сува и са мора, одашиљањем једнога корпуса војске у Молдавију и Влашку, у случају упада француских трупа у Турску, нарочито у Албанију и у Мореју, и флотиле из Црног Мора на Крф а одатле у Средоземно или Јадранско Море, према кретању Француза.) |

Баш у том тренутку, кад се Русија спремала да брани Турску, плануо је српски устанак у Београдском Пашалуку. Руска влада добила је о томе одмах извештај од кнезова влашког и молдавског и од својих консула а, у Јулу 1804, још и од аустриске владе. Она је јавила да је аустриски двор, „као веран савезник и да би доказао готовост да свом снагом подржи Турску Царевину у тешкоћама у којима се налази“, сматрао за дужност да саопшти руском двору не само појединости устанка у Београдском Пашалуку него и кораке које су српски устаници учинили у Бечу а тако исто и мере које је он сматрао за корисно да предузме по тој ствари у Цариграду и на другим странама.“)

1) Граф Вороонцов Морлову, ! фебруара '803. (Србоникљ рус. ист. обтцества. св. 711 стр. 22). „

=) Исто. 108.

3) Исто. 410—417. 1 31) Гроф Кобенцл графу Стадиону, 11 јула '804. (8. Богишић. Исто,