Fermenti i fiziologija

проферменат, назван профибринферменах пли пронбрен. јесте само прет- "

ходник Фибринфермента. Улога кречних соли састоји сеу претварању трофибринфермента у фибринферменат. Ђез кречних соли то је претвађање немогућно. Али кад је оно једном извршено, сирење крви бива иу њиховој потпуној одсутности. У овоме случају калцијумове су соли коферменат нарочите врсте који не узима удела у самој Ферментској акцији као што то бива за праве ко-Ферменте, већ у стварању самога Фермента.

Кречне су соли специфичне у тој улози. Само их извесне соли стронцијума могу да замеце, докле соли магнезијума и баријума не могу то да учине.

У акцији панкреаснога трипсина доказана је такође важна улога једног ко-Фермента. Панкреасни сок који се добива катетеризмом У зија-овог канала, потпуно је без утицаја на скувану беланчевину ја-

јета. Ако се томе неактивноме соку дода мала количина цревнога сока, тада постаје врло активан наспрам истог тела. То су показали Павлов, Шеповалников,“ Оеједепте и Егошиа. Ако при своме излазу из УМизипо-овог канала пакрсасни сок дође-у додир са оближњом цревном слузокожом, тада постаје уктиван. Дакле, чист панкреасни сок не вари скувану беланчевину јајета, — нема протеолитичне моћи, Такав сок, авептично узет, може у одсутности микроорганизама остати више месеца у додиру са коцком скуване беланчевине јајета а да ову не свари. Џавлов приписује моћ коју има цревни сок да изазове протеолитичну акцију панкреаснога сока, једноме телу Ферментске природе које би се налазило у пре вноме соку и' које ] је назвао ентерокиназа.

Данае је ферментека природа ептерокиназе постала сумњива пошто је Гатешег Чез Вапсеј5“ констатовао да се мацерација, цревне слузокоже, која садржи ентерокиназу, може да прокува, а да ова но изгуби своју моћ насирам панкреаснога сока,“ Тражећи хемијске податке о ентерокинази, Образсапо и ВИ Пол“ су. нашли да нуклеопротеиде цревне

елувокоже утичу као ентерокиназа на панкреасни сок, Ово питање активовања папкреаенога трипсина постаје нарочито интересантно од кад се нашло да се оно може да изврши помоћу неких минералних соли, Тако је Гатешет Чез Вапсећ показао да се ентерокиназа може да замени сатласним утицајем колоида и електролита; протеолитична се моћ даје панкреасноме соку ако му се додају извесне соли: баријум-нитрат, калцијум-нитрат, магнезијум-нитрат и ако се коцке белан-

чевине које ће се изложити утицају панкрсаснога сока претходно на-,

"тоте толундинеких плаветнилом или магдалским прва ош

и РалуТолу, 1ле Сама Чез ајапдез Фтезиуез. Фа, РћОћ о Зађталек. Р Рата (1901). — = реједенпе об Утоши Е В, Зое. Влој, стр. 692 (190: 9).

8 Татешег (ез Вапсејв. 6. 8. Зов. Втој, 54. стр, 691 (1902). |

га бразвапо еб Већ, 6. В. 5ос: Взој 54. стр. 623 (1902).

5 Таааег (ез Вапсејв 0. 8. Зав, Влој, (1905)

Мантер мена И пење -

–