Fermenti i fiziologija

||

Доцније је. рејежепте! показао да је присуство тих колоида из-

лишно и да извесне соли могу саме да утичу на трипеин панкреаснога, сока као и ентерокиназа, И то нарочито неке соли калдијума (Сасе, Сал). Огледи Етошп-а и Сотарфоп- а“ извршени пре краткога времена, утврђују да су извесне соли неопходно потребне иу активовању пан-

креаснога трипсина помоћу ентерокиназе, јер панкреасни сок који је.

активован помоћу ентерокиназе губи потпуно своју протеолитичну моћ ако му се помоћу дијализе одузму соли које нормално садржи. Соку који је на тај начин изгубио своју протеолитичну моћ ова му се враћа додавањем извесних соли као што су хлориди Са, Ме, К и Ма; на-= тријум-Фосфат, магнезијум-еулфат; бромиди, јодиди и Флуориди натријума и калијума. Ха — цитрат, борат и ацетат. Хлорид и бромид амонијума, хлориди баријума, стронцијума и мангана. На исти начин утичу и базе Хаон и Ва (08).

Из ових најновијих огледа можемо закључити да су соли неопходно потребне за активовање панкреаснога трипеина и онда Када се ово врши помоћу ентерокиназе. Присуство извесних соли потребно је докле год траје Ферментека акција. Ако се оне удаље, акција престаје. Те су соли дакле према панкреленоме соку, прави ко-ферменти.

Слична се Факта налазе и за друга два Фермента панкреаснога сока, за 'амилазу и малтазу,“ Бретту, У. Нептр и Ђајаз показали су да пакреасни сок ослобођен својих соли помоћу дијализе, постаје потпуно неактиван према штирку и малтози. Таквоме неактивноме соку довољно је додати малу количину хлорида: Ма 01, КО, ба Ор, ХН“,

· Ва Се. 57 07, Ма СР, Мао, или бромида. Јодиди и нитрати =“

Ма, — К ни Са кадри су такође. да врате активност дијализованом панкреасном соку, али у слабој мери, докле султати, карбонати, би-

карбонати, ацетати, оксалати и Фосфати, — ба — Ки — Ха, нису.

кадри да то учине. Из свега тога може се закључити да су нарочито јони — Оји — Вг кадри-да активују амилазу и малтазу пакрсаснога сока.

Ието се тако понатају.и цревни Ферменти амилаза и инвертин који су неактивни у одеутности соли. Иста су факта утврђена и за ами-

лазу и малтазу превнбга сока једног морског мекушца: Арбузга рипевава. |

Изложена факта о неактивности амилазе панкреаскога сока и о њеном активовању помоћу соли потврђена су од Угешкал, Моћсвепишћ-а7 и Шађоппе-а".

Рејељеппе. 0. В. Зав. Влој 59 стр. 476. (1905). Етошп ећ Сопрбоп. О. КБ. Асад. пе 158. стр. 1081. (1911). Ваекгу, Спаја еб Утебог Непл. С и: Зов. В:о1. 60. п 419 (1906). Рге . Вросћет. Дезећи ћ 4, стр, 1. (1907). > Уоћјреплић, Вросћет, 2. 9. стр. аЋ 8 Тавђоппе С. ВБ. 5ос. Вгој,. 11 Тему, 1911,