Fermenti i fiziologija

сами ону Ферментску акцију за коју су неопходно потребни. То је · на пр. елучај са солима“ које су ко-Ферменат папкреасне амилазе и малтазе. а 7 | |

"ПТ. Утицај температуре на ферменте

Начин на који се Ферменти понашају према топлоти јесте једна од њихових најкарактеристичнијих особина, и она најчешће служи "као критеријум Ферментске природе једне појаве, Када се констатује да једна течност (Физиолошки сок, мацерација итд.) производи неку хемијску реакцију на извесноме "телу, ретава се одмах да ли је та. реакција извршена под утицајем Фермента, утицајем топлоте на ту реакцију. Ако та активна течност губи ту своју активност пошто је затрејана неколико тренутака на 100", тада је ова Ферментске лрироде. Јер се сви Ферменти разоравају у воденоме раствору на темпоратури која не прелази 80". Та особина разоравања топлотом ушла је у саму дефинцију Фермената. Једно тело које би имало све опште особине Фермената али које не би изгубило своју активну моћ на 1009, не може се назвати Ферментом према данашњој дефиницији Фермелата.

. Температура на којој један Фермекат губи“ полпуно своју Ферме Ре јесте смртна температура тог Фермента. Треба одмах "рећи да не“постоји за један дати Ферменат једна једина смртна томнература, јер је ова зависна од многих околности. На првоме месту она зависи од дужине времена за које је Ферменат изложен извесној температури. У колико је-то излагање дуже у толико је нижа смртна температура. Чак и ниске температуре, које могу бити погодне за ферментеку акцију, разоравају полако ферменте (огледи Мадивја на уреази) тако да се теоријски може узети да свака температура, бар за извесне Ферменте, може да буде смртна. Затим, састав средипе у којој се налази Ферменат има утицаја на смртну температуру. Ова је равлична за један исти Ферменат према томе да ли се он налази у киселој, неутралној или алкалној средини и да ли ова садржи соли или не, (О тога је тражење доказа о истоветности или различности. двају Фермената различног порекла, у њиховим емртним температурама, ствар без вредности пошто се не зна да ли су обе -Ферментске средине истоветне.

Смртна је температура дакле Функција времена. Када је то време подуже тада се посматра да се.за време утицаја температуре, интензитет Ферментеке моћи све више смањује док се не сведе на нулу. "Оледећи пример показује за Ферменат уреазу како разне температуре утичући за исто време на тај Ферменат смањују његову активност.

Температура загреване уреазе за 10 мик. 64", 66", 70", 5"

Активност уреазе према уреу: 13,6, 6, 9,6,

Температура од 75" смртна је у овоме случају после 10 а