Fermenti i fiziologija

Ако посматрамо како утиче температура на саму Ферментеку.

акцију, тада долазимо до закључка да за сваку Ферментеку акцију у

"датим погодбама постоји једна температура на којој се ова врши нај-

брже. То је оптимум температуре. Тако је по О'5иШтуап-у и Тотрзоп-у тај оптимум око -- 529 за активност квасног инвертина, а крајње границе температуре на којој је тај Ферменат активан 0% и = 709,

Оптимум температуре за терментске акције не само да није исти за исте Ферменте различног порекла (на пример амилаза животињска н биљна) него је различан и за један исти Ферменат према околностима у којима се врши његова акција. У одређивању тога оптимума, утиче нарочито брзина Ферментске акције; према количини употребљенота Фермента може се иста ферментека реакција, квалитативно и квантитатвно постићи у различним размацима времена, Али тада јен оптимум температуре различан за свакп од тих случајева. На пример, Ветстава и Сотрбон! су показали да је за акцију емуленна оптимум око = 409 када се овај Ферменат употреби у толикој количини да он хидролизује око 607, амигдалина (у раствору од 1 гр. 8650/ ) за 15 часова, Ако се пак употреби 8 пута више емулсина писта квантитативна реакција буде извршена за 2 часа, али је се у овом случају оптимум попео на 56%—5%0,

Ово мењање оптимума температуре према дужини трајања рсакције, вероватно је у вези с оним што смо рекли о зависности смртне температуре од времена. Када реакција дуже траје тада је једна иста пемпература блиска смртној температури него ли када се та квантитативно пи квалитативно писта реакција изврши за краће време, Отуда се разоравајућа моћ исте температуре више осећа када реакција дуже траје но у томе елучају оптимум температуре је нижи него ли када се реакција брже врши. _

ТУ, Утицај равних тела на ферменте.

Видели смо већ од које су важности разна тела за Ферменте Када играју према овима улоге ко-фермената. Ако издвојимо те случајеве у којима је неко тело неопходно потребно за ферментеку актив= ност па посмотримо утицај тела без којих може да се врши Ферментека акција, тада се опажа да тај утицај може бити двојак: повољан или неповољан за Ферментеку акцију, Према начину па који утичу на један ферменат, разна се тела могу према томе поделити у ахтиваторе и парализаторе те Ферпентеко акције. Пре свега треба рећи да та подела нема ничега апволутнога, јер једно исто тело може бити и активатор и парализатор према количини у којој је употребљено. Тако, на пример, киселине које убрзавају многе Ферментске акције, спречавају их када се налазе у већој сразмери. Затим та подела не вреди за све Ферменте, јер су познати примери да је једно тело активатор за једну Ферментску акцију а парализатор за другу. Тако, на пример, пете количине Васе

| |