Fermenti i fiziologija

Ко |

И заиста та су два облика метил-тликозида позната и називају се: а-метил-4-гликозид и В-метил-(-гликозид. И други слични гликозиди постоје у облику е и В и за више њих оба су облика изолована.

Облици « и 8 једнога гликозида нису енанциоморфни изомери и с тога немају исте особине: растворљивост, тачку топљења п њихова оптична моћ није иста са супротним алгебарским знацима. Нас овде интересује како се они понашају према Ферментима. Ктзсћег је утврдио да има Фермената који су активни само према једноме од два изомера истога гликозида. То је најјаснији доказ како су Ферменти осетљиви према, стереохемијској конфигурацији тела на која утичу. Тако, екетракт бадема хидролизује само #-тликозиде а не додирује е-гликозиде, док екстракт кваса на против хидролизује «-тликозиде а не 8-гликозиде. Дакле, коначно је утврђено да један Ферменат може бити активан само према једноме од два изомерна гликозида, Сада, који су то Ферменти који: су у именованим екстрактима активни на гликозиде, то је друго и у исто време споредније шштање. Вероватно је да екстракт бадема утиче на 8-рликозиде емулсином, Ферментом који хидролизује и многобројне природне гликозиде, док по свој прилици екстракт иваса утиче својом малтазом“ а.не инвертином као што је Езећег раније мислио. Екстракт бадема не хидролизује све р-гликозиде већ само оне који деривују од Фтликозе, (Ч-лактозе по Ч-Фруктозе. Напоменимо најзад да екстракт кваса не хидролизује увек « дериват оних гликозида чији дериват 8 хидролизује емулсин бадема: тако су В-галактозиди хидролизовани од емулсипна, док екстракт кваса нема, утицаја на е-галактозиде. Утицај панкреаенога сока на полипептиде такође је јасан пример утицаја копфигурације на активност Фермената,

"Када папкрелени сок утиче на рацемичне полипептиде тада се њихов утицај ограничава само на један од изомера који их састављају. То је случај за рацемичне полипептиде: аланил-глицин, аланил-аланин, ананил-леуцин, леуцин-изоцерин, ананил-тлицил-олицин, леуциа-тлицилрлицин, глицил-леуцил-аланин, и-аланил-леуди ј-глицинк.

зимаза, ферменал који производи алкохолно врење, такође је осетљива према стереоземијској грађи угљених хидрата. Од многобројних изомерних хегзода она превире само о -рликозу, (ералактозу, (-Фруктову и 4-манозу. Међутим превире триозу: диоксиацетон (Јепзец“) и угљени хидрат са 9 угљеника: манононозу, али је без утицаја на пзомерно тело гтликононозу. Атене који производи алкохолно врење осетљивији је дакле према детаљима стереохемијске грађе него ли према целокупноме саставу. Итаећег“ примећује да Ч- гликоза, (-маноза п 4-

5 ! Тазећеог. Вог, 4. 4. сет. (тезе. 27. стр. 8419 (1894). > Јепвеп. Вег. ћоб. (тез, Зба, стр. 666 (1909). 8 Коћег, Пег, 4. 4. сћет. Сезеј, 26. стр. 60 (1895).