Filatelista

e. АЛ. Ј. ПЕТРОВИЋ — Е

Упути у филателију

= ___ЛЕПАК__

_Лепак је лепљива материја, којом се премазује задња страна марке, да бин се могла залепити на поштанској пошиљци. Премазивање лепком назива се гумирање марке. Гумирање се врши и на целингма (ковертама _ затвореним дописницама и др.) на местима где се врши затварање тих целина.

Лепгк је шсрекла животињског или биљног. У почетку је био употребљаван

први, али је доцније био скоро потпуно -

истиснуг другим. Од авог другог лепка најпознатија је „гумарабика“ (прапска гума).

Раншје је лепак бло наношен на тгбаке маргка ручно; сада се пак наноси искључиво машинским путем. Први начин премавивања вршен је ручним четкама и у нертвномерним _ млазевима у правцу премаливања. И код лепка нанесеног машинским путем виде се слабије или јаче бразде, Тада се говори о водоравно или вертикално браздастом лешку, гле се правац узима према положеју слике и марке. Има и лепака са нарочитим сликама на појединим маркама (нпр. код Чехословачке од 1928 године).

Боја лепка је различита. У највише случајева лепак је безбојан или. како се обично говори, бео; али има га врло често жућкасте а затим сиве пли отворено мрке боје. Те боје су обично природне боје лепка; ретко се дешава ла се лелку додаје још нека друга боја (нпр. црвена). Лепок (се наноси на папир после, а и пре штампања маража, али, по правилу. увек пре зупчања. Ретко се дешава да се премазивање лепком врши и после зупчања (као нпр. код неких југословенских марака за Словенију) али тада се испуне лепком рупице између зубаца и растављање марака се отежава.

Кад се нанесени лепак осуши, често се у њему појављују. пукотине, које код неког папира могу штетно утицати и на саме марке. Ове пукотине јављају се највећма код лепака животињског порекла. Да би се овај недостатак отклонио, додавана је лепку извесна количина глицерина, али ту треба бити веома пажљив, јер су од њега марке постајале кртије, а ако продре потпуно кроз папир. овај постаје крт и ломљив, те се и морке могу лако оштетити.

Још се дешава да се на лепку, поред гпукотиница и неравномертјо подељене ма

се, виде и мехурићи. То долази не само са каквеоће и располеле лепка. већ и од нечина сушења. Сушење се врши просто ва ваздуху или у просторијама са топлим. ваздухом или машинским путем — пропуштањем кроз вруће ваљке. Кол првог се обично јевљају мехуршћи ин неравномерно подељена маса лепка а кол машин“ скога тзв. пругасти лепак.

Од каквоће лепка зависи често и нсправност марке. Често се помиње кол марака меостан папир. који обично постаје такав под утицајем лепка. Али ту не мора увек ла буле узрок лепак, већ може да буде кривица и JO каквоће папира тј. до његове способности да упија извесне масне саставне делове лепка у већој или матој количини.

Има марака и без икаквог лепка. Оваке се марке могу појавити из различитих узрока: као недовршене или са којих се лепак намерно скилао, или на које се лепак намерно није наносио. Недовршене мегрке, често, не само да остану без лепка, него остану и без зупчања; токве марке долазе у промет увек скоро недопуштеним путем.— Код старијих мерака, нарочито са животињским лепком. лепак је био лако ломљив и под хемиским утицајима распадао се и тиме утицао мање или више на папир или на боју марке. кав и на постојаност целости марке; да би се предупредило оштећење или упропашћење марке, ранијих година скидали су лепак са марака. — Ретка су еврјатска издања, која су пуштана на шалтер без лепка, пе да се сам потрошач мора постарати да их снабде лепком MI залепи на пошиљци, али у тропским крајевима. због климатских утицаја, марке се често издају без. гуме.

Међу филателистима често се чује израв „паостфриш“. Тај је изргз творевина новијега доба, тј у филателији све се чешће чује од времена, од кад је у филателији почела преовлађивати материја листичка страна Раније. док су марке биле сређиване само у албумима, није се водило толико рачуна да ли је марка купљена баш непосредно на поштанском шалтену, дакле неумпотребљавана и У какве сврхе, или је већ била у албуму, дакле са трагом од лепка (папирићи за лепљење). За нове, неупотрељене марке тражило се да је могла бити само на је- · дном месту лепком залепљена, а ван тога места да је гума (лепак) исправна; доцније. кад су почеле марке прелазити све