Filatelista

_ пра амопа. Ргу tip bio је sa horizonatnim krmilom (kliučanica za upravlianie u verti_ kalnoi ravni), a dugi tip za upravlianje krila

rukom, za podržavanje mašine u potrebnoi

ravnoteži. Posle su nabavili gazolinovu mašinu za svoj »glider« i 17. decembra 1905. godine Orvile Wright izvršio je let od 19 sekunada nad peščanom obalom а KittyHawk-u i ovim posligao veliku čast, jer ie bio prvi čovek, koji je leteo u avionu težem od vazduha. Slika mašine braće Wright nalazi se na markama SAD i Letonije, a slike oba brata na marci, koju su izdale SAD 1950. g.

Uspeh braće Wright podstakao je ı druge pronalazače avijaličare na takmičenie. ali Je javnost primila ovu čudnu novu mašinu s nepoverenjiem. te ie hod napredovania, usporen u praktičnoi upotrebi za čovečanski rod. :

Sledeći novator u avijaciji bio је pozпан francuski pilot Louis Bleriot, koji je

УВО а Ек

preleteo preko kanala iz Calais-a u Dover 24, iula 1909. za 21 minutu.

Posle ovog leta postavilo se pitanje o mogućnom upolrebliavanjiu aviona u ratu, i stručnjaci toga vremena bacili su se na rešavanie toga problema.

Od 1908. godine pa dalje, do prvog svetskog rata avijacija je učinila velike korake i mnoga imena poznatih avijatičara vezana su Za letove u toku ovog perioda i oni su postali iunaci u aeronautičkoi istoriji.

U 1912. godini izdata ie u SAD prva marka za pakete sa slikom aviona, a u maju 1917. g. bila ie izdata prva zvanična marka vazdušne pošte u Italiji, sa pretiskom za probni let izmedu Turina i Rima.

Od 1918. godine sve je jači bivao progres avijacije i letova.

18. maia 1919. izveden je junački pokušai Engleza Hawker-a i Grieve-a u preletanju preko Atlantskog okeana od St. JohnsNewfoundland u Irsku na razdaljinu od 3500 kilometara, ali su oni, na nesreću. pali u more kod same obale Irske, kod cilia. MarКе, Које зи bile pripremljene za let, imaju veliku istorisku vrednost i zovu se »hawker«.

Dvojica drugih Engleza Alcock i Brown mesec dana kasnije veoma uspešno preleteli

su Atlaniski okean iz Newfoundlanda u Irsku za šest časova. u neprekidnom letu. Upravnik pošte u Newfoundlandu izdao је: marke za ovaj let sa prigodnim prefiskom; OVe se marke zovu »Alcock i Browrn.

U maju 1997. preleteo je preko okeana Cherles N. Lindberg, veliki as avijacije, n топорјапш »Зршњ ор 956 Еошве 1 10 iz. New-Yorka u Pariz. Оуај тшопорјап 1 пје– gov put naslikan ie na marci ЗАР.

Za period vremena između prvog ı drugog svetskog rata, od 1919. do 1941. 5. ауцасја је učinila tako veliki napredak, posle čitavog reda pokušaja i novih pronalazaka i usavršavanja sistema aviona, da su se pojavili novi džinovski avioni. koji mogu: da prevoze veći broj liudi sa opremom (vojnike) sa velikom brzinom — do 1000 kilometara na sat (USA — avion Douglas D. (С ађ)

Posle toga glasovit uspeh izazvao ie drugi iranspolarni neprekidni let ruskih ауцаtičara: M. Gromova. A. Jumaševa 1 Р. Danilina preko Sev. pola. Aviom le odleteo iz 'Мозкуе 19. јшја 1937. п 4 6. 1 59 m., uzdigao se na visinu SS00 m.. preleteo Sev. pol sutra-dan u 4 c. i 14 m. po podne i. posle62 sata neprekidnog leta. preletevši 10.941 kilometar, spustio se u San-.Jasinto — Kalifornija 14. jula 1937. u 6 č. i 97 m.

Osim toga u avijaciji su se pojavili novi tipova vazdušnih balona — stratostati, koji su mogli da se popnu na visinu do 19.000 metara. Prvi ovakav let bio le izveden ns aerostratostatu u Belgiji 19. avgusta 1939. od profesora Pikara. koji se popeo na visinir

МЗ Ранте DOO 4 SCHAPPELUX GNBERJŽDEK |

od 10.000 metara. a drugi u Rusiji 30. septembra 1953. na visinu od 19.000 metara od avijatičara. Usiskina, Fedosejenka i Vasenka.

Prošlo ie samo 33 godine od pojave prve avionske marke, ali i= količina avionskih maraka prešla preko 8.000 komada; ћа се količina stalno povećava u raznim beskrainint i nmepotrebnim izdanjima; stoga aerofilatelista ne ostaie drugo nego da ograniči SVOJU kolekcionarsku vrednost zbog nemogućnosti