Filatelista
који су припадали филателистичком са“ везу Бугарске, Данас, како видимо, овај број се повећао преко четири пута. Са сигурношћу се пак тврди да ће се ускоро још много више повећати.
У овоме би нам много могао помоћа Биро за филателију дејствујући код „Југофилателије“ да на општу молбу наше-
та чланства отвори продавницу марака у
Скопљу. На тај начин бт се "велики број нашег чланства, особито: млађег, лакше снабдевао нашим маркама и тиме OH скупљање марака било "привлачније. Сва продавница 6л снабдевала сне фтртателисте Македоније и била би центар интересровања за нашу публику ни жариште напретка филателије. Проф. Ст, Христов
ОСНОВАНА ЈЕ ПОДРУЖНИЦА ФИЛАТЕЛИСТА У СКОПЉУ
Уз велико учешће филателиста. како одраслих, тако и омладинаца, 14 мага о. Г. У тросторијама Дирекције у Скопљу основана је подружница месних фрилателиста. Иницијативу за оснивање ова подружнице имао је одређени одбор, којћ је спремио све техничке и друге потребе око оснивања.
После дискусије, која је онла ооилтна У розноврености питања и одговора, пре: шло се на оирање утраве, У управу су предложени 'и изабрани искусни филателисти, ради чега можемо са спгурношћу неровати У успех нове подружнице Савеза Македоније, која је по реду четврта.
Састав управе је следећи:
Управни одбор: Претседник Хаџи Митров 10040, потпретседник Гесргиев Димче, ! секретар Секуловеки Витомир, || секретар Мандров Петар, благајник Панајотов Христо, шеф размена Лацки Стеван, библиотекар Наранџовски Васил, руков. мл. секц. Видинић Зоран, одборници: Клисаров Иван, Колачевски Деспот и Недев Васил. |
Надзорни одбор: Прешева Абдула, Костов Стеван и Урумов Димко.
Суд части: Настев Илија, Трнитун и Чукић Мирко. :
На крају дневног реда нова управа се захвалила на шабору и обећала да ће се старати да испуни све задатке, који јој се постављају. Као највећа потреба која се истицала јесте да се што пре дође до класера; ту се осећа највећа потреба, пошто међу филателистима има приличан број почетника,
Нова подружница броји преко 200. чланова, С обзиром на велико интересовање
Тртески
зоване подружнице: у Скопљу; Т. Велесу и Кочанима, са укупно 90—100 чланова,
У
за филателију у Скопљу, овај ће се број ускоро знатно увећати. Нарочито це велико интересовање код омладине —- ученика средњих школа. Прикупљање тих неорганизованих филателиста у подружницу биће један од главних задатака нове управе. Проф. Ст. Христов.
пса = = = =
богоћани нашла ми вовци ма тасиим
8) А. Х. из Б. пита: Од кад је динар узет у Србији као новчана јединица и
_ одакле долази то име. __ „Ових дана је на то питање дала од-
говор „Политика“: Динар се, као новчана јединица први пут појавио у Риму; римока република исковала је 269 године пре наше“ ере сребрни динар (denarius), a 207 пре наше ере златан динар. Са поделом римеког царства динар као монета прешао је у Византију, одакле— су Арабљани узели златан динар (при чему је римски denarius променио име у арапски динар). После пропасти западног римског царства франачка лрожавл наследила је и римски динар, — по имену, а не ш по вредности. У држави Карла Великог, као и доцније У државама, које су образоване после распада Карловог царства појављује се и динар, са малом изменом имена, као пајситнија монета ва поткусуривање (француски детшег = једној дванаестини суа). У Србији је. динар заведен као новчана јединица 18579 године: златан динар кован ле у комадима од 20 и 10 динара, а оребрни динар у комадима од 5,9 1 и 1/5 динара, У исто време појавио се у Персији динар као. најснтнија монета за поткусуривање (= једној педесетини штахи-
ја).
9) Јосип Варга, Оџаци.
1) За послату марку од 3 дин. издаљу за „Дечју недељу“ види извештај о њој у овом броју листа под „НАШЕ МАРКЕ".
2) За „двојни претисак“ на марци од 3 динара, ружичасте боје из „партизанске“ серије са претисцима новог назива државе већ је то објављено у 4 броју „Филателисте“ на 122 страни под насловом Отисак претиска на лицу марака од 3« M. 10) Петар Д. Јанковић из Зајечара пи-
та: Колико је зупчање код издања добротворне серије марака за ратне шнвалиде од 16 У 1948 окупиране Србије. Погрешно је наведено у каталозима „Сфиба“ од 1944 и „Југофилателије“ за 1950 годину да је зупчање тих марак: 172 ; 1295. Тачно је чешљ, зупч. 115. како је добро наведено и код Цумштана, >