Filatelista

| Стр. 252.

1945 (12 vrednosti) i to samo na kredastom "papiru, dok iste marke ma ostalim vrstama papira (nekredastim) nisu ma zaštićenom papiru, Svetozara Markovića, Juliske Krajine, Košira (samo avionska), »Balkanske igre «1948. »grbovi«, »Planica«, »Makedonija« (obična i avionska), Svetskog pošt., saveza i najzad marka od 12 din. »partizanske :serije« sa pretiskom »FNR JUGOSLAVIJA« samo na kredastom papiru.

Sva ostala, ovde nespomenuta izdanja su na običnom, nezašlićenom papiru. Ovde tre= ba napomenuti da debeli papir kod vrednosti 0.95 ı 0.50 din. franko-seriie 1935. (mali format) nije zaštićen. Nije zaštićen papir ni porto-maraka 1923 godine, koje su bile u prometu do 1951 g., niti iste marke sa pretiskom »Jugoslaviia« iz 1933 ог. Ovo može da izazove izvesno čudenje: ili u opšte

nisu štampane u vremenu od 1999. do 1931,

što ie malo verovatno, ili su štampane ı u ovom periodu, ali na običnom papiru, — Što opet ne izgleda verovatno, s obzirom da su od 1999 ep. čak i taksene marke, kao i menični formulari štampani samo na zaštićenom papiru.

Isto tako niije iasnmo, zašto niije upotrebDljen zaštićen papir za izdanje »Zimske роmoći«, Kr. Marije, N. Tesle, prvih triju vrednosti »Za našu decu« 19937. »Stogodišniicu pošta«, »Velike dece«, »Kosova«, Autotrka«, »Jadranske straže«, »PTT Beograd« ı »Zagrebačke izložbe«.

Postojanje zaštičenog: papira bilo je primećeno mnogo kasnije, iza niegOoOVOgp: uvoOđenia u upotrebu za naše marke, što je i razumljivo, ier se on može pouzdano utvrditi samo mikroskopom. Oko 1933 godine (nisam u stanju da to vreme tačnije odredim, kod vodećih beogradskih filatelista izazvao je interesovanje oglas u službenim novinama, kojim je ondašnia Uprava Državnih Monopola raspisala licitaciju i isporuku naročitog papira za štampanje maraka. U tom oglasu, pored ostaloga, bila je iedna dosta maglovita rečenica, da licitant mora da se obaveže, da prilikom izrade traženog papira dopusti da iedna stručna komisija Uprave Monopola prisustvuje u fabrici prilikom jednog određenog tehnološkog procesa. Na osnovi OVOF oglasa pojavila se kod vodećih beogradskih filatelista pretpostavka, koja se kasnijei opravdala, da ie sštručna komisija Uprave Monopola imala zadatak ne samo da prisustvuje, nego i da sarađuje u nekom tehnološkom procesu oko izrade papira i da bi ovo sudelovanjie imalo za posledicu neko tajno obeležavanje izrađenog papira. Zainteresovani filatelisti počeli su da istražuju papire poslednjih izdanja naših maraka, ali

ФИЛАТЕЛИСТА

| Тод. M

nisu mogli ništa pronaći. Pok. E. Deroko više puta je posećivao svoje poznanike, koji su radili u Državnoj markarnici, u nameri da sazma o evemiualnom tajnom obeležavaniu Барта. | nije uspeo. Jedni su mu govorili da ništa ne znaju, dok su mu drugi kazali da je to državna tajna, koia se ne sme objaviti. Ovakve informacije su još više pojačale radoznalost filatelista, koji su nastavili svoja istraživania sve dok iednom od njih. — ako se ne varam to ie bio sam Deroko nije palo na pamet da papir pregleda pomoću mikroskopa. Tako је bila otkrivena tajna zaštićenor papira.

!Međutim, širokom krugu filatelista nikada nije bilo ništa poznato o zaštićenom papiru. Čak i filatelistički pisci pisali su o zaštićenom papiru mnoge razne netačnosti. U knjizi M. Pešića >Istoriiski pregled poštanskih maraka Jugoslaviie« (1937) navedeno ie da su marke prvog amerikanskoe izdania i prvog invalidskog izdania (1921) rađene na specijalnom zaštićenom papiru, što svakako nije tačno. — Niie 522 grešaka ni odličan »Priručnik« Filatelističkog zaveza Hrvatske. U niemu sam primetio OoVe metačnosti: 1) kod vrlo tanke harti{e, poznate kod maraka od 0.95, 0.50 i 1.50 bez crnog okvira (br. 97y, 98y i 101y) nije naveдепо да је ı tai papir zaštićen); 9) kod izdanja 1933 sa pretiskom >»Jugoslavija« nema ni reči o papiru: 3) kod izdania fFrankomaraka 1985 ge. (i nekih drugih) nile rniavedeno da ie na zaštićenom papiru: i 4) kod izdanja »Za zimski pomoć« pogrešno |enavedeno da je na zaštićenom papiru.

Kakav ie značaj zaštićenog papira ха !lateliste? Svakako, značai ie više [еогебсе nego li praktične prirode. Sa praktičnog gledišta zaštićeni papir nema naročitog int: resa, s obzirom da se osobenosti toga papira mogu utvrditi samo pomoću mikroskopa. a i s obzirom da je Veći deo' raznih izdanja u celini samo na jednoj vrsti papira, ili na običnom ili na zaštićenom. Prema tome sabiranje zaštićenog papira dolazi u obzir sa mo za napredne filateliste, koji specijaliziraiu marke Jugoslavije i to samo kod onih izdania, čije su marke istovremeno poznate na obe vrste papira. To su sledeća izdanja:

1) Prvo beogradsko izdanie iz 1996 p., kod koga svih 19 vrednosti postoie na običnom papiru, a 10 vrednosti na zaštićenom.

2) Izdanje 1935 sa pretiskom »Jugosiavila«, kod koga vrednost od 30 din. postoji na oba papira. Nije isključena mogućnost da i kojia druga vrednost postoji na oba p3apira, a nije to ioš pronađeno.

3) Izdanje 1937 g. »za našu decu« kod koga su prve tri vrednosti poznate na običnom papiru, dok poslednia na zaštićenom.