Filatelista

(н, пр. стогодишњица догађаја са овначењем датума. логађаца и прославе), име, година рођења и смрти знаменитог лица чија је слика на марпи, пропагандни титати итд.

Слике на маркама су најчешће једно= бојне и код њих се и слика и ови нетписи

израђују у једној боји. Код других марака _

се израђују само имена државе или само ознаке вредности у другој боји, а врло често се израђује оквир у једној, а средишна слика у другој боји (као н. пр. код маргка- Србије од 1905 године (са сликом краља Петра). Код ових марака у каталозима се ставља најпре боја оквира, па средишне слике, и раздвајају се косом пртипом: н. пр. плаво-црно, што значи плав оквир, црна средишна слика.

У новије време израђују се марке из две или више баја, које једна другу делимично или по целој површини покривају. Код ових се марака у каталозима ставља напре боја, која највише пада у очи, која даје тон слици, па ашда друге по јјажности, и раздвајају се запетама.

Ако је марка израђена на обојеном палиру, у каталозима се означава најпра боја слике обичним словима, па боја па пира у курсиву, а раздвајају се само запетом. Цртежи —- слике на маркама редовтих издања мењају се код равних држава из различитих узрока 'и задржавају се у течају дуже или краће време. Док се издања марска могу намерно мењати из разних узрока (ради рекламе природних лепота, У земљи или својих привредних продуката, из жеље за профитом и др.), исто се тако мењају и силом прилика (при променл владара, имена државе, валуте, ради сиречавања штете од појављених фолсификата, при промени поштанских такса јтитд.).

Те се измене често врше и само разним претисцима на постојећим поштан-= ским вредносницама, који “се обично зизра“ Ђују У другој боји — најчешће црноџ. То су скоро искључиво помоћна — провизорна издања. Кајо што има различитих узрока за замењивање издања марака, исто их таких има и за претиске. Најчешће је преиначавање вредности (као јн. пр. код Србије: 15 пара на 1 динар ад 1900 год., 1 пара на 5 динара, од 1903 године; код Југославије са претисцима 1,3, 8,20 и 30 дин. на инвалидским од 10, 15 и 25 пара). Нове вредности се одштампавају (или преко старих или без обзира на њих. Старе вредности се често поништавају цртама или разним шарама. — Има претиска израђених и преко ранијих претисака као што су н. пр. југословенске марке од 1928 године са претиском ХХХХ преко допстатн ог износа за поплављене, који је раније био

доштампан. — Шретисцима се служе често и при промени назива државе (као н. пр: код наших марака из 1944 г. са претиском „Демократска Федеративна Југославија“

преко марака са именом Србија, из 1949/50 г. са претиском „РЕМЕК JUGOSLAVIJA“ преко Демократска Федеративна Југославија“) или при промени државног облика (н, пр. код Албаније при прогласу републике и, доцније, краљевине); при шпро= мени државе или владара (н. пр. код Југоглавшје од 1918 г. са претиском „ДРЖАВА С.Х.С“ преко натписа босанских марака и са претиском преко лица Фрање Јодифа; код Орбије од 1903 г грба преко слике краља, Александра Обреновића); при озваничењу приватних издања (код Србије новинарске марке од 1912 г.); при преиначењу у другу врсту марака (н. пр. франко марке са претиском ПОРТО, са претиском слике авиона преко редовних шли пригод= них издања Франко марака); при употреби марака једне државе за друге поштанске облагти (н. пр. левантска издања разних азротских држава, босанске марке са пре тиском ЗЕКВЉЕМ, аустриске ратне марке са претиском МОМТЕМЕАКО н др.

Словацу натпилима и претисцима разликуџу се по азбуци, по врсти и величини.

Азбука има разних: ћирилица, латикттца, готица, прчка и др. Натписи и претисци се израђују од слова оне азбуке, која је у употреби 'у дотичној земљи; али се дешава да се употребе и по две или више фразних азбука на једној вредносници, као нн. пр. код Југославије ћирилица MI латиница, код Турске арапска и латиница и др.

Слова има разних врста: антиква, која су састављена из тањих и дебљих повлака и имају завршне хоризонантне цртице у стопи и у врху слова; гротеск или блок са дебљим словима, свуда подједнаке дебљине и без харизонантних завршних цртица; ежиптијен свуда подједнако дебела, али и са хоризонатним завршним цртицама; _фрактур су готска, немачка прреломљена слова. Све лобројане врсте слава имају усправан положај; ако ду нагнута на десно, онда су у курсиву. Све напред наведене врсте слова могу бити и У курсиву: антиква курсив, блок курсив итд. Сем тога има натписа и претисака у рукописним (словима, којих може бити округло (ротд) 'и обично писаних.

Маттиси могу бити састављени само из великих слова, само из малих слова или из мешаних тј. са почетним словима веЛИКИМ. По величини слова су различна: најсит-= кина су дицам лнт, та се затим ређацу: перл, нонпареј колонел, петит, боргис, гармонјд, цтоцеро итд. у