Filatelista

Владета Јокић _

Откриће злата

24. јануара 1848 г. Џемс Вилсон Маршал случајно је открио злато у Калифорнији, не слутећи какве ће последице имати његово откриће. Историјат. овог догађаја испричаћемо укратко.

Маршал и његов ортак Сатер имали су стругару у Коломи, па, да би олакшали себи посао, решили ку да наведу једним јазом воду из реке на стругару. Када је Маршал ушао у плићак реке и почео копати, приметио је у води, међу осталим каменчићима, и нека жућкаста зрнца. Ово га је заинтересовало, те једним лименим тањиром захвати ова зрнца, измешана са другим камичцима. После кратког испирања сакупио је жућкаста зрнца, ставио их у једну кесицу и наставио започети посао на спровођењу воде.

CENTENNIAL ОР ЗТАТЕНСОЕ 1856 1580

- ава

Када је првом приликом отишао у обли- |

жњи градић, понео је са собом и кесицу са жутим зрнцима. Тамо су му рекли да је то право злато. Било га је 85 грама. Маршал је са ортаком Сатером љубоморно чувао ову тајну. Али, за ово откриће се ускоро рашчуло и копачи злата су муњевитом брзином похрлили у Калифорнију. Настала

ove оба зони

је грозничава хајка за златним зрнцима. Лов на злато довео је у ове пределе многе Американце, а пристизали су да окушају срећу и из Јужне Америке, Шпаније, па и из других земаља Европе.

у Калифорнији

Калифорнија је у то време била пуста и заостала земља. На далеком западу биno je пуно Иидијанаца, који су вребали скалпове белих људи, а владао је „закон јачега“. Било је тешко наћи довољно хране и намирница за велику армију копача

—„ловаца на злато“, који су подносили свакојаке патње и недаће и по цену живота, све у нади да ће наћи златну жицу и тако се обогатити. Намирнице су поскупљавале, а злато се није налазило обешено на дрвећу, већ је требало имати пуно стрпљења, воље и новаца, да би се дошло до златне прашине — груменчића. Многи су копачи пропали, док су други, са више среће, зарађивали на злату и по 100 долара дневно, а за 2—3 месеца копања успевали су неки да сакупе 50—100.000 долара, —- читав иметак!

То би био историјат „лова на злато у Калифорнији. Како је пак то утицало на економски развитак, на реорганизовање привремених насеља у градиће, градиће у градове и, најзад, у државу Калифорзију, била би друга страна последица Маршаловог великог открића.“

Неоспорна је чињеница да је злато, от– кривено 1848 г. у Коломи, крај Сатерове стругаре, било главни стимуланс за развој и даљи процват Калифорније. Етапа „лова на злато“ означава почетак историје економског развоја Калифорније, која ће већ две године касније т. ј. 1850, постати држава у саставу конфедерације САД.

Данас, са тачке гледишта економске географије, Калифорнија припада привредном реону „колонизованог Запада, који обухвата и државе Вашингтон и Орегон. Најдоцније колонизовани Далеки (див-

љи) запад највећи је реон по површини, а најслабије настањен. Насељавање је нешто интензивније у Калифорнији; тамо су приморски градови Лос Ангелос и Сан Франциско, који броје преко милион становни-

112

||