Filatelista

>

ФИЛАТЕЛИСТА ==

Година еЋе април 1951

ОРГАН САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ п БЕОГРАД

В. Цизел

07 април 1941. Десетогодишњица

Освободилне фронте Словеније

Мучан је био пут и крвави су трагови историје словеначког народа.

Од првих дана свог настањења у сливовима река Муре, Драве, Саве и Лоче у У! веку словеначки народ морао је да одолева непрекидним налетима освајача са

севера, запада и југа. Хуни, Франки, МаЂари, Турци, Аустријанци, Немци и Италијани, најсвирепијим начинима угњетавања,

насиља и пљачке, настојали су да Словенце потчине, привредно исцрпу, да их национално претопе и коначно збришу као сметњу на путу, којим је ишла њихова експанзија. Притискиван са обала Дунава, Тилмента Блатног Језера, те притешњен са свих страна, без изгледа на ма чију помоћ, словеначки народ устрајао је у неравној борби кроз столећа и упорно бранио своју егзистенцију.

Историја Словенаца после пропасти Каранатаније и источне Коцељеве државе проткана је сталним побунама и устанцима. Прву већу сељачку буну Словенци су подигли 1478 године у долини Зеле, притоке Драве у Корушкој. Општа словеначка сељачка буна „за стару правду“ избила је у тадањој Крањској Корушкој и словеначкој Штајерској 1515 године. Године 1573 Словенци учествују у великој словеначко-хрватској сељачкој буни, којој је стајао на челу Матија Губец, а војнички заповедник побуњеника био је Словенац Илија Грегорич.

И поред узастопних неуспеха и поред страшног терора, којим су угушивале слободарске тежње словеначких сељака године 1627 избија прва Толминска буна; 1635

и

97

побунили су се штајерско-крањски сељаци, а године 1713 поновио се у Толмину сељачки устанак назван велики толмински вунт.

Револуција од 1848 годинг захватила је и словеначке крајеве, доневши напаћеним и измрцвареним сељацима ослобођење од великаша.

Израз тежњи, духа и воље словеначког народа, израз његове вековне борбе су дела Прешерна, Левстика, Цанкара, Гробара, Жупанчича и др. Њихови стихови, речи и слике инспирисани прошлошћу били су непресушиви извор бодрења за нове генерације, које су се на врућем тлу Словеније смењивале, борећи се без предаха за национално, економско, политичко и културно ослобођење.

Међутим, када су у Словенију 1941 године провалили Немци, Италијани и Мађари палећи, убијајући и пљачкајући, учинило се да фашисте убележавају на последњој страници историје словеначког народа и последњу реч — пропаст.

Тако су мислили, у то веровали и у том смислу радили и сами завојевачи.

Забранили су језик, спаљивали библиотеке, слој образованих протерали су у Србију и Хрватску, а сељаке и раднике почели да расељавају, доводећи Немце у њихове домове. Задатак окупатора је изгледао лак и једноставан, јер народ, који је био лишен политичког вођства, привредне основе и пресељавањем ишчупан из корена са родне груде, сматрало се, неће бити тешко дотући и истребити.

Али. словеначки народ није остао без воћства, Стари ненародни политиканти