Filatelista

приближну сагласност каталошких са променом прометних цена. = | Каталошке цене могу да послуже најпре као оријентација да ли су марке веће или мање реткости, а затим, у знатној мери, за обрачун при размени, а и при купопродаји. Висока цена у каталогу показује да је дотична марка ретка и много тражена, али она не показује апсолутни степен реткости, јер су, на пример, по каталозима цене Шведске бр. ! жуте и Брит. Гујане Op. 9, и ако од њих постоје само по | комад, ниже него Маурицијуса бр. ! и 2, од којих има више комада. Наилазимо на случајеве, где су исте цене марака, нпр. албанских и немачких, и ако су прве у много мањој количини издате него друге; често су цене чак и ниже код мале државе него код велике, што значи да на висину каталошке цене утиче не само степен њене реткости, већ да има и других узрока — степен потражње, односно број заинтересованих филателиста за дотичне марке, па и њихове количине у поседу издавача каталога.

Ни за обрачун при размени нису каталошке цене апсолутно правично мерило. Обрачун се врши, само по обостраној сагласпости, по каталогу истог издања, обично за исту земљу, јер је ту најмање могућности да се да марка боље за марку мање вредности. Већ је друга ствар, кад се врши размена старијих издања марака за нове или малих држава за марке држава са великим издањима; ту треба бити обазрив, да се не даје злато за ништавне ствари.

При купо-продаји каталошке цене долазе у обзир као помоћно средство за одређивање прометних цена оних марака, које ретко долазе. на то тржиште. Обично се узима извесан проценат, за који се каталошке цене смањују или повећавају, или извесан коефицијенат, којим се каталошка вредност множи. Али, и ту се не може поставити једно мерило за све. Нека марка ће се дати по каталошкој, друга по нижој цени, док ће понекад тешко моћи да се добије и по многострукој каталошкој цени. Одређивање прометне цене према каталошкој дакле, је само одређивање цена по нужди, у недостатку приближнијих и бољих података. Ређи, бољи и скупоценији филателистички објекти излажу се продаји на јавним аукцијама (лицитацијама, дражбама), које приређују реномиране трговине или филателистичке организације. Ту се обично по-

стижу реалне цене, али и ту се догађа да се надметањем истерују невероватне цене. Те цене не одговарају ни прометним ни ка-

талошким ценама, које се одређују према просечном квалитету, већ према квалитету баш тога примерка, на који утичу коверти или на отсечку, са ретким жигом, у једном комаду, у пару итд.

на вредност

_ Шалтерска цена је скоро увек номинал|] поштанских BDpeHOCHHIa 38 време док су оне у течају. За то време оне

_су непроменљиве, а у неким земљама и за-

коном је забрањено мењање њихових продајних цена за време њихове важности. Али, чим се повуку из течаја, вредност им се мења. Према количини пуштеној у промет цена се одређује и поступно стабилизује. На одређивање ове цене утиче у великој мери још и продаја или уништавање преостатака и „шкарта“.

Преостаци су непродате количине неупотребљених поштанских марака, којима дотична. поштанска управа, после повлачења из течаја, може располагати на разне начине. Шкарт су отсечци од коверата, упутница, спроводница и других маркама снабдевених штампаница, или и целе те штампанице са маркама и жиговима.

Ако се преостаци униште, величина издања се смањује за уништену количину, и продајна цена дотичних марака се повећава. На против, ако их поштанска управа продаје на шалтеру, било редовном или филателистичком, док их све не распрода, цене им се, у главном, одређују према величини издања. Врло рђав је случај, када поштанска управа после повлачења из течаја извесних вредносница продаје њихове преостатке лицитацијом и тада их готово увек уступа по нижој цени од номинале; тада цена тих вредносница пада испод номинале и бивају оштећени сви они, који су куповали марке раније по номиналној цени на шалтеру. Такве поштанске управе губе углед међу филателистима; такве се земље нерадо скупљају, а смањењем заиптересованих скупљача продаје се мања количина, те се из тога узрока на крају самој поштанској управи причињава штета.

Сличан случај продавању марака на шалтерима је и продавање пригодних #3дања. Ова се издања стварају с обзиром на задовољавање _ потреба добротворних MH других установа и приредаба, за повећање прихода дотичне поштанске управе, па н прохтева скупљача марака, а не на стварну потребу, за поштанске еврхе. Код продаје ових издања увек се мисли на највећи удео филателиста. И, ако се води рачуна о бројком стању заинтересованих скупљача, па се према томе одреди и величина издања, онда се то издање брзо распрода; цена таквих марака скаче са све већом потражњом нових и нових скупљача. На против, ако ЈЕ издање вршено т.ј. ако му је величина издања одређена без обзира на бројно стање филателиста, и издата велика количина, цена не расте, него чак и опада.

И израда марака утиче на њихов промет и цену. Ако су марке лепо израђене (са лепим сликама, на угледном формату, са живим бојама, прецизно урађеним цртежима, на добром папиру, са чистим зупчањем), онда: привлаче купце — скупљаче, а повећа-

176