Filatelista

4) „Товаришу“ бр. 43 П. Андерлич пите о словеначким есејима партизанских марака (пренесено у _Филателију“ бр. 12, год. 1Х, стр. 264). — Есеје је радио Божидар Јакап, академски сликар, на партизанској бази 20 (на Рогу). Први Јакчев покушај био је израда оригиналних марака, те је направио неколико скица, али је морао оду“ стати из техничких разлога. Затим је узео другу могућност у обзир, — почео је са претисцима. За претиске је израдио неколико скица. Затим је из расположивих слова партизанске штампарије у Кочевју сло"жио разне типове претисака са текстом „ F. Slovenije“ BH цртама преко италијанских назива. Извршивши пробне отиске и одабравши одговарајући претисак (17 октобра 1943 год. у Кочевју) поднео је предлог форуму О. Ф. на бази Рогу (бр. 20). Међутим, наредна офанзива сузила је територију и потреба за пошт. маркама постала бестпредметна, — и нису издате.

5) На крају да напоменем и „тузлански провизориј“, о коме сам већ писао у „Филателисти“ (стр. 222, год. И). И то су били пробни отисци на затеченим маркама НАХ —- у виду петокраке и слова кратица „BP. М. 0. У. ].“ (= Пошта Народно Ослободилачке Војске Југославије) распоређених на врховима кракова звезде. Међутим, жако је средином јануара 1945 успостављена веза са Србијом, престала је потреба за овим маркама, те се напустила њихова израда. Интересантно је да је за појаву првих партизанских марака везана и прва партизанска пошта. Према томе, у колико се расветли питање Ужичке Републике као првог терена на коме је постојала поштанска служба, добићемо податке и о маркама, које су, наводно, намењене за поштански промет у њој.

Ужичка република. — На ослобођеној "територији југозападне Србије октобра и новембра месеца 1941 г., према подацима

4. МАНЖЕЛЕЈ

_ добијеним од тадањих поштанских служ= _ беника на томе терену, организована је пр-

ва поштанска служба у народно-ослободилачком рату. Поштански промет обављао се путујућом (амбулантном) поштом Ужице Г. Милановац. у

() првим партизанским поштама говори и Владимир Дедијер у „Дневнику . Ми смо напред цитирали неке фрагменте из „Дневника“. Ево тих података у целости:

„У прилогу са сликама виде се две марке и печати партизанске поште, коју је организовао друг Моша Пијаде — Чича Јанко. Она је редовно радила месец и по дана за војску и народ. Писма су слата по читавој ослобођеној територији, у Шрну Гору; Херцеговину, Санџак и Босну. Поштански саобраћај био је прилично организован на ослобођеној територији у то време. Шрногорска пошта је имала један велики печат, на коме је био нацртан црногорски партизан, како поздравља песницом. При дну је стајало: „Партизанска пошта“. Херцеговци су имали печат величине обичне марке са петокраком звездом и натписом при дну „Партизан“. Нешто касније почиње да се организује пошта у Босанској Крајини Хрватској. Тамо су постојале релејне станице и пунктови, који су имали своје печате и ударали их на сва писма која су пролазила. Али једина партизанска пошта, која је имала праве марке била је у Фочи. Чича Јанко је пронашао већу количину старих југословенских марака, на које су усташе удариле свој грб и натпис: „Независна Држава Хрватска“. Ми смо преко тога ставили петокраку звезду“.

(О овој пошти причао ми је очевидац болничарка из НОБ-а М. К.: „Партизани су организовали пошту и железницу пролећа 1942 у Источној Босни (Горажде, Фоча, Чајниче), а преко поште јављане су и ваздушне узбуне“.

(Наставиће се)

Лемоша маљања

(Наставак са 135 стране)

Начин штампања. Довољно је упоредити марке лондонског издања 1942 год., израЂене у гравури, са маркама сличног цртежа издања 1926 год., израђеним у књиготиску, па да се увиди како и колико начин штампе утиче на изглед и уметничку вредност марке. Од многобројних начина штампања, која се могу свести на четири основне, наиме на књиготисак, каменотисак, гравуру и хелиогравуру, последња два начина су са "техничког и уметничког гледишта много са-

вршенији него ли прва два. (За одређивање начина штампања придржавам се француске терминологије, која је много згоднија за филателистичке сврхе, а не немачке, која је више распрострањена код нас). Сваки начин штампања има своје сопствене типичне могућности, своју сопствену границу ситноће тачака и цртица, на које се рашчлањавају слике цртежа. Уметник-сликар мора свакако да води рачуна о овоме као и о томе како ће његов цртеж испасти на

179