Filatelista

сам могао доћи до података, ко је иниција-“

тор ових ослободилачких издања, за која се

може рећи с правом: какво ослобођење, та-

кве марке! А не сјећам се данас тачно ни облика и легенде поштанских жигова, којима су марке жигосане на ковертама тј. да ли су то били стари југословенски и грчжи жигови или нови бугарски жигови. Врло је вјероватна верзија да су оба издања направљена у Софији, само су спекуланти доста неспретно и наивно инсцесирали ствар.

»Вегпег ВмлеНнпагкеп Јебипо« из 1941. коментарисала је појаву тих издања на слиједећи начин: „Претисак нам се чини двојбене природе, а упућеном оку упада, да округли отисак жига јасно пробија на налеђе коверте. Недвојбено је претисак (отисак жига) извршен након што су марке на„лијепљене на коверти. Осим тога чине нам се врло проблематичне и марке, које су послужиле за претисак, ако уважимо, да су ископане двадесет година старе и неважеће поштанске марке, да их сумњиви претисак поновно оживи; шта више, пронађена је у 1941. години за франкатуру способном и једна налепница из 1921. год. Питамо се, због чега су у опште претискане те старе и неважеће поштанске марке2“.

Видимо да је фабрикант тих издања покушао, да их протури код Цумштајна. За вријеме прошлог рата био је то уобичајени и једино могући пут, да се обмане западни свијет преко неутралне Швајцарске. Но покушај није успео и оне су за запад пале у заборав. Из Бугарске не долазе каталози већ више година зато ми није познато, да ли који од њих покушава одржати та фантазијска издања у животу и с каквим подацима оправдава то настојање. Могуће је којем од другова сакупљача из Македоније нешто више познато о тим маркама> Добро би било, да нам опише све што му је познато. Још нека црногорска и македонска издања [. Југословенске: марке с претиском

У једном од италијанских каталога за 1946. годину наишао сам на крају обраде марака Црне Горе на слиједећу информапију о непознатом грчком окупационом издању: „1943/44. Окупација грчких чета у Црногорским брдима (Оссирадопе di bande ртесће т Ано Мотеперго). Звијезда и ријеч ЕЛЛАУ (у црвеној или у црној боји) грчким словима на југословенским маркама издања 1939/40.

Дин. 0.50 наранчаста (црни претисак)

Дин. 1 — зелена (црвени претисак)

Дин. 1.50 (црни претисак)

Дин. 2.— јоргованаста (црни претисак)

Дин. 3— црвено-смеђа (шрвени претисак) Дин. 4.— ултрамаринска (црвени претисак). Друге вредности нису нам претискане познате“. : ; :

Сама стилизација увода звучи и сувише наивно и доказује, да редакција није била на пријатељској нози с географијом, кад је унијела информацију о том издању у каталог. Јер нама није познато ама баш ништа о некој грчкој окупацији Црне Горе. Теоретски би постојала могућност, да су грчки партизани у борби против окупатора издавали нека своја издања на оном подручју Грчке, које су држали у својим рукама. Али је невјероватно, да би се они служили југословенским маркама, кад су на много лакши начин могли доћи до грчких марака. Држим да се ради о фантазиском

издању, које је направио неки префрига-

нац у намјери, да италијанским филателистима сервира у тадањим мутним притикама нарочите „специјалитете“. Након слома старе Југославије није било тешко доћи у Црној Гори и Далмацији до марака из-

"дања 1939/40. Каталог ништа не говори по-

ближе о претиску. Вјероватно, да су звијезда и реч ЕЛЛАУ ударане на марке руч= ним жиговима.

ИП. Издање „Ловћенски одред“ из 1941/42г.

Исти каталог (Гапдтапо Ешгора 1946.) донео је и поставу тог издања:

„1941/42. Југословенске франко марке 1989/40. са сликом краља Петра и претиском „ЛОВЋЕНСКИ / ОДРЕД“.

Црни претисак: – Дин. 0.25 црна Дин. 0.50 наранчаста . Дин. !.— зелена Дин. 0.25 црна Дин. 0.50 наранчаста Дин. !.— зелена.

Те су марке претискали југословенски партизани, који се налазе у брдским зонама у границама Црне Горе, ручним жигом У црној и црвеној боји. Претискане су само три вредности и то, како се претпоставља, у малом броју примерака.“

Осим те информације нисам нашао ништа детаљније о том издању ни у италијанској филателистичкој штампи, ни у меМоарним публикацијама из народно-ослободилачке борбе. Није ми познато, да ли су сачувани какви подаци у војном музеју. Могуће би читаоци из Шрне Горе знали подробније. о том издању2!

"Црвени претисак:

IH. Бугарске марке с претиском „Македониа / е наша“ из 1941. год. |

Немачке трупе ушле су у Македонију 6. априла 1941. и, као што је. познато, наКон слома југословенског фронта напредовале даље. У исто вријеме надирале су из Албаније италијанске трупе. Југословенска поштанска служба престала је функционисати. Нијемци и Италијани служили су се својим војним поштама. У другој половици априла почеле су бугарске војне и

261