Filatelista

цивилне власти преузимати подручје Македоније у границама одређеним од Берлина и Рима. Трајало је дуже време, док је бугарска поштанска управа организовала поштански промет. У прво вријеме служила се војска, цивилне власти и чиновници бугарском војном поштом. Од друге полови це маја 1941. почео је ограничено поштански промет. Југословенске марке и остале поштанске вредноснице стављене су изван крепости, а њихова употреба забрањена. Вриједеле су искључиво бугарске марке и вредноснице. У том периоду настала су нека „издања“, која су изразито спекулативног карактера. Једно од тих издања, и то оно ручним претиском „БЉЛГАРИЛ 1941“ описао сам у ранијем чланку, а данас ћу упознати читаоце с другим издањем, за које сам нашао доста оскудне податке у чланку Јана Панлиса »Ре Розјереј мап Маседотше« у холандском часопису »Медегlandsch. Maanblad voor Philatelie« ga 1947. године:

Према приказу Јана Панлиеса претискане су неке бугарске марке из 1941. г. с претиском „Македониа / е наша“ и сликом лава из бугарског грба у књиготиску. Ради се о слиједећим маркама:

10 стог. љубичаста (428) 30 стог. наранчаста (432) 30 стог. тамно-зелена (433) 1 лев зелена (405)

! лев зелена (424).

Инж. Ал. Ј. Петровић

Панлие означава висину накладе с: 15 до 100 комада за поједине вредности.

Ради се о приватном фантазиском издању. Изгледа да је Панлие добио информације о томе и још о неким другим издањима из Бугарске. Те информације примио је под готов грош и није у свом излагању заузео потребан критички став. Ако ништа друго, а оно га је морала наклада од 15 до 100 комада упутити, да се не ради о службеном или полуслужбеном локалном издању. Бугарска поштанска управа увела је у Македонији бугарске марке без икаквог претиска. Према информацијама немачке филателистичке штампе из оног времена није бугарска поштанска управа признала ниједно од тзв. привремених и локалних издања. Чак је забранила претискавање бугарских марака у промету. Ја тих „марака“ нисам видео и држим да се не ради о претизку извршеном у књиготиску, већ да су направљене с ручним жигом и то, наводно, дно слично издање и то бугарске марке с у Битољу.

У Битољу је направљено 1941. г. још јецрним претиском у облику цвијета. Направљен је ручни жиг, наводно из гуме. Због „непримања бугарских часописа и каталога нисам у стању вршити даљње провјеравање. Марке оба спекулативна издања жигосане су или бугарским жиговима за Македонију или жиговима немачке војне поште.

Упути у филателију · Албуми — уређивање марака у албуму

Албум је књига у коју се уносе и у којој се чувају марке и друге целине причвршћене на одређеним местима.

Први албуми појавили су се у 1862. години у Енглеској и Немачкој.

Албуми могу бити са штампаним текстом или без њега. Они са штампаним текстом подељени су у поља према величини марака; у тим пољима уцртане су слике појединих марака или отштампани каталошки бројеви или номиналне цене марака и друге ознаке, те да би скупљач према тим подацима могао тачно одредити место марке, коју жели у албум унети.

Албуми су различни по обиму и по обради текста. Постоје албуми за почетнике од већег или мањег броја листова, са разним сликама појединих марака из разних серија и од свих земаља; текст је скоро увек на обема странама листова.

За одрасле скупљаче постоје албуми, у које се могу уносити целе серије марака; њима се служе. скупљачи, који састављају

своје збирке према каталогу. МИ тих глбума има са листовима штампаним са обе или само са једне стране. Они први се више избегавају, јер се у њима, и поред највеће пажње, марке могу оштетити. Модерни албуми су сви, без изузетка, штампани само са једне стране. По обиму-могу бити за цео свет или за поједине континенте или државе. МИ код њих су листови подељени у поља за лепљење марака и у њима су или слике или само каталошки редни бројеви марака, које треба у њих улепити; дакле, свака марка мора имати своје одређено поље.

За специјалисте или за филателисте, који желе да уређују своје збирке по свом укусу и по свом нахођењу, постоје албуми без текста. Ради лакшег распоређивања марака површине листова могу бити подељене тачкицама или мрежом, израђеним са врло бледом бојом, а само су оквири листова израђивани у црној или некој другој јаче израженој боји. Не препоручује се ни

262