Filatelista

· Kobe y државној штампарији,

je nB i ебивши у оба _ случаја одговарајуће марке ФНР Југосла-_ вије, са претиском »VUJA — STi«: —

a) 1948. године: оне под а) ФНРЈ Из

1947. године.

6) 1950. године: оне под 6) ФНРЈ из 1949. године. i а

АДХ је и пригодним жиговима појачавала интересовање филателиста; издала је А жига: један 12. Х. 1941. два 4. Х. 1942. и један 3. Х. 1943. =

С Остојић

претстављали не само једну нашу лепу специјалну збирку, већ и потсетник на племените циљеве Црвеног Крста. > Филателисти! Појачајмо интересовање за Црвени Крст и помозимо да- се што већом употребом марака за време „Недеље Црвеног Крста“ — од 7. до 14. октобра укаже помоћ у остварењу племенитих ци-

_љева Црвеног Крста.

О српским маркама за новине

(Наставак са 173 стране)

_ Издање (односно штампање) од 1871/72 године

Почетком 1872 г. пуштене су у употребу, између других вредности, и марке од 1 паре новог издања, одн. штампања. За разлику од марака издатих 19. У!. 1869, овога пута са сигурношћу можемо рећи да су оне биле у потпуности израђена у Бео граду. Пошто је штампање обављено са но-

· во састављених плоча, са већим растејањи-

ма између појединих примерака, неки писци (рецимо Дероко) и извесни каталози (наше Југофилателије за 1950 г.) сматрали су да се ту ради о маркама новог издања. Док се за зупчане марке од ! паре и за вредности од 10 пара, — и ако су за њу били израђени нови клишеји, — затим за марке од 90 и 25 пара, — које су штампане истовремено, то не може рећи, јер само нешто

већи размак него “код претходног штампања“

није довољан разлог за већ усвојен појам

издања: — за незупчане марке од ! паре таква је класификација оправдана и ми је усвајамо.

Сва је прилика. да су марке om | mape требале да буду пуштене у течај незупчане. Нажалост, о томе нисмо могли пронаћи макакве званичне податке. Међутим, чи-

њеница је да је само један релативно мали,

број марака зупчан — можда нечијом непажњом или кривицом, — док је преостали, велики део, пуштен у употребу незупчан. Поставља се питање, откуда ове зупчане марке и да ли су и када оне пуштене у течај. у

Марке овог другог издања, у колико се тиче незупчаних примерака од ! паре, јер су, као што смо видели, оне свакако требале да буду само незупчане, где је, дакле, намерно и са надлежне стране учињена промена у облику марака, ради чега и сматрамо да је то ново издање, — штампане су у Београду од новосастављених плоча негде крајем 1871 г. Штампање је обављено тау књиготи-

ску, у табацима од сто комада, поређених У 10' водоравних редова по 10 марака, без прекида. Концем 1871 г. и почетком 1872. марке су пуштене у употребу и то свака“ ко истовремено оно мало зупчаних, и у пре-

осталој, знатно већој количини, незупчане. И Дероко мисли да је само један мали део тих марака после штампања зупчан, а остатак да је пуштен у употребу незупчан. За ово постоји више доказа. Дероко наводи нађен пар незупчаних марака употребљен на једном броју новина „Ресавски поштоноша“ од 29. 1. 1872. Међутим, имао сам прилике да видим исто тако један пар незупчаних марака од ! паре налепљен на познатом напредном листу „Радник“, који је уређивао и издавао Светозар Марковић (бр. 20 од 90. IL 1872, послат из Београда за Јагодину). o

Остаје да видимо због чега су ове марке зупчане и у којој количини. Као и увек кад немамо званичне и веродостојне доказе, намећу се више претпоставки, Једна је врло вероватна: можда су марке од | паре случајно, грешком, уз марке од 10, 20 и 95 пара, које су истовремено штампане, заједно са овима и зупчане. То одмах није примећено, или је уочено, па се са даљим зупчањем преетало, а они зупчани примерци

296