Filatelista
ПОШТАНСКЕ ПРИЛИКЕ У АНДОРИ
У републици Андори пошта бесплатно.
"доставља све писмоносне пошиљке, нарав= но, само у границама Андоре. Андорској пошти то није ни тешко, јер број њених становника је свега 5000, а међу њима има више од 3000 неписмених. За инострани поаштански саобраћај у Андори се употребљавају две врсте поштанских марака, према томе да ли је писмо адресовано на Франуску или Шпанију, односно за правце преко ових држава. Постоје, дакле, шпанскоаандорске и француско—андорске марке. Поштански службеници ове државе вуку две плате: једну добијају од француске, другу од шпанске дирекције пошта. Мако је промет незнатан, република Андора је до сада издала око 200 разних марака. Фбене се марке не продају само на пет ашалтера њене поште, него и на главним поштама у Паризу и Мадриду. O. JI.
ЦЕНЕ НАШИХ МАРАКА НА АМЕРИЧКОМ ТРЖИШТУ
На америчком тржишту марака комплетна збирка под окупацијом Србије нуђена је за 8.25 долара. — За југословенски „шкарт“ тражено је 6.75 долара за килограм, а за пакет од 3 кгр. пак тражена је цена од 18 долара. O. JI.
ЈЕДНА НОВА ИДЕЈА ИЗ ДАНСКЕ
Данска, која се иначе, са филателистичког гледишта, убраја у конзервативне земље, пошла је једним новим путем. Ма да је ретко издавала марке са доплатком, изгледа да су се оне опет тешко могле у народ протурати; тако, још има на латеру великих преостатака марака издатих 1947 године за успомену на борбу за ослобођење, са доплатком у корист „фонда слободе“. Пошто чиста добит од доприноса иде у корист овога фонда, управа фонда се решила да распише једну утакМицу за решавање укрштених речи, у којој може да узме учешћа свако ко жели, али мора да пошље решење у писму франкираном непротуреним маркама за ослобођење. A. O.
Zoltan Sabo
ПРИХОДИ ОД МАРАКА У ЕНГЛЕСКОЈ Леп биланс за 1948/49 годину показују „Стомп АбјеепЊ“, један уред, који продаје. скупљачима марака како франко, тако и специјалне марке свих британских колонија. Из једног, пре кратког времена објављеног, извештаја види се да је за ово време продато скупљачима колонијалних марака за округло 2,000.000 фунти стерлинга, од чега отпада на издање прославе „сребрне свадбе“ 45%/'. ' >
ФИЛАТЕЛИСТИЧКИ ЖИВОТ У ФРАНЦУСКОЈ
Један поглед на развитак филателије у Француској даје нам један распис тамошњег савеза филателиста, према коме је у овоме савезу било при његовом оснивању у 1922 години 37 друштава са 4190 чланова. Интензивни организациони радови крунисани су били лепим успехом, јер је при крају прошле године у редовима савеза било 60.000 чланова у 300 друштава.
А. Ф.
МУЧНО РАЂАЊЕ У. П. У- МАРАКА НА ХАИТИЈУ
Хаити су са својим издањем за прославу 75-годишњице Светског пошт. савеза имали велике муке. Специјалне марке, које су биле већ отштампане, биле су са сликом претседника, који се због изненадне промене политичких прилика морао уклонити. Пошто се његова слика на поштанским маркама није могла трпети, према назорима нових властодржаца, оне су биле уништене и редовне франко марке преправљене додатком једног пригодног претиска у спомен марке за прославу 75-гошњице Светског пошт. савеза. А. Ф.
АМЕРИЧКО ФИЛАТЕЛИСТИЧКО ДРУШТВО
У С. А. Д. на челу филателистичких друштава стоји „American Philafelic Society". Број чланова овог друштва је 11.546. Овоме друштву стоје на расположењу 56 експерата и специјалних испитивача из свих области, који члановима за мале награде стоје на услузи саветима и објашњењима.
А. Ф.
2латеи (и па таскамм/а
ALEKSANDAR VELIKI (365—323 g. pre n. e.), kralj makedonski, sin i naslednik Filipa Makedonskog. Makedonija se nalazila na severu Grčke, puna visokih, sftrmih i neprohodnih planina. Odlikovala se surovom prirodom. Kad Filip postade makedonski kralj (359 g. pre naše ere), njegova zemlja je bila još mala i neznafna, bez većeg grada ili prisfaništa, a stanovništvo nekulfurno, ali po jeziku skoro grčko. Od ove male pokrajine Filip
sivara veliku i moćnu državu i on је faj, koji, u sfvari, u svakom pogledu udara femelje Aleksandrovoj državi. Filip uvodi reforme, stvara snažnu vojsku, koja po naoružanju i organizaciji u mnogome liči na grčku; usavržšava ranu vešlinu i, imajući za sobom svoj narod, koga je već sama priroda naučila da se bori sa raznim nezgodama, on uspeva da sivori prvorazrednu vojsku. Imajući fu novu vojsku, Filip je obratio pažnju na sever, pred-
316